Autor: Koji su to najizraženiji refleksi kod beba i kako da ih prepoznate? Evo kojih 10 urođenih mehanizama ima vaša beba i zašto su oni važni.
Nisu svi pokreti vaše bebe, koliko god čudno izgledali, poziv na uzbunu! Zapravo u prvim nedeljama života vaša beba će vam pokazati koliko je naše telo u stvari rođeno spremno za ovaj strašni svet koji nas okružuje čak i kada smo sasvim mali i nemoćni!
Šta su refleksi kod beba?
Najlakše objašnjenje pojma refleksa jeste da su to urođene radnje koje se dešavaju bez prethodnog promišljanja o njima. Kao kada na primer dodirnete vruću vodu, trgnućete ruku da se zaštitite iako niste razmišljali o toj radnji.
Refleksi su automatski odgovori na određeni stimulus.
Čak i ako vam se čini da su naši mališani potpuno nemoćni kada se rode, oni su zapravo opremljeni nekim od izuzetno važnih refleksa za samoodržanje. Među njima ćete pronaći Moro, refleks sisanja, hvatanja, Babinski refleks i još po neke.
Svaki od njih se proverava na različit način, ali neki imaju i svoje karakteristične pokrete po kojima ćete ih porepoznati! O čemu se tačno radi kada su refleksi kod beba u pitanju – saznajte u daljem tekstu!
Provera refleksa – zašto je važna?
Zašto je toliko važno da svi refleksi budu provereni i prisutni nakon rođenja? Zato što sto su oni prvi pokazatelji da je sa nervnim sistemom bebe baš sve u redu!
Na proverama i pregledima nakon porođaja procenjuje se bebin apgar skor, odnono ocena po rođenju. U nju se ubrajaju i provere refleksa, kao i opšte zdravstveno i telesno stanje mališana.
Neke od provera zahtevaju golicanje bebinih tabana, reakcija na dodire na obrazima ili duž kičmenog stuba. Za druge su potrebne malo drugačije metode, poput stavljanja prsta u bebinu šaku ili odizanje od podloge uz naglo puštanje (ali uz sigurno pridržavanje glavice). Zbog nekih od ovih provera vaša beba će se verovatno buniti i glasno negodovati, ali i to je u redu – pokazuje koliko su bebine glasne žice snažne!
Ukoliko slučajno postoji potreba, lekari će nakon nekog vremena provere refleksa ponoviti. U retkim situacijama se dešavaju slučajevi gde se bebe šalju na dalje provere, snimanje mozga i kičmenog stuba i dalju dijagnostiku. Na žalost, nedostatak refleksa i urođenih radnji može ukazivati na vrlo ozbiljne probleme kako fizičke tako i mentalne. Zato je važno da se sve pretrage obave što pre, jer ako i postoji problem, reagovanjem na vreme se u nekim situacijama on može i popraviti.
Primitivni refleksi kod beba
Čak 10 različitih refleksa imamo i nosimo sa sobom od samog rođanja! I svaki ima svoju određenu funkciju!
Evo kojih je to velikih 10 urođenih radnji koje nam je priroda podarila:
- Moro refleks
- Refleks sisanja
- Babinski refleks
- Refleks hvatanja
- Refleks koračanja (hodanja)
- Asimetrični tonični refleks vrata
- Refleks treptanja
- Refleksno traženje dojke (rooting)
- Galant refleks
- Refleks smejanja
Ok, to su refleksi, ali šta je njihova funkcija, kako izgledaju i kako se proveravaju?
Da vidimo…
Moroov refleks
Poseban refleks koji se može primetiti kod mališana odmah nakon rođenja!
Karakterišu ga nagli neželjeni pokreti, trzaji koji često izgledaju pomalo čudno.
Najgore je u stvari što su ovakvi trzaji razlog zašto se beba ponekada budi. Beba zapravo podiže ručice i nogice ka gore i u stranu a zatim ih povlači nazad ka svom telu. Kao da pokušavaju da se uhvate za nešto i zadrže.
Stručnjaci kažu da to u stvari i jeste primitivni refleks koji služi za spašavanje od pada i naglog gubitka podloge. Bebe osete kao da padaju i refleksno pokušavaju da se uhvate i zadrže uz roditelje.
Moroov refleks se obično smanjuje i gubi do 3. meseca, a ponekada i nešto kasnije, sve zavisi od razvitka bebe. Da bi malo umirili trzaje koji prate ovaj refleks, možete čvrsto prepovijati bebu, pri spuštanju i podizanju zadržite je malo duže i pričajte joj da zna i čuje da je sigurna.
U svakom slučaju, Moro refleks je prirodni urođeni nagon beba da se drže za svoje roditelje i ne predstavlja ništa opasno – osim što ponekada remeti bebin ali i vaš san.
Refleks sisanja kod beba
Kako beba koje je tek rođena u stvari već zna šta treba da radi kada se primakne dojkama ili flašici?
Zapravo bilo kakav dodar na njihovim usnama pokreće automatsku reakciju – sisanje!
Već oko 32. nedelje trudnoće bebe u stomaku sisaju svoj palac! One se rađaju spremne da se hrane, da ostvare najvažniju interakciju za preživljavanje!
Iako je ovaj refleks izuzetno jak i praktično uvežban kod vaše bebe to ne znači da će dojenje u početku teči glatko. Ponekada je potrebno više vežbe i strpljenja da beba pravilno uhvati dojku, ali je neophodno naći i pravi položaj za dojenje! Kod beba koje su hranjene na flašicu, važno je da napravite pravi izbor flašice i cucle.
Refleks sisanja je usko povezan sa refleksom traženja dojke, odnosno rooting refleksom – a evo šta je to.
Refleks traženja dojke
Ovaj refleks predstavlja reakciju bebe na podražanje po licu.
Znate kako kada po rođenju bebu primaknu i postave na majčine grudi ona instinktivno traži dojku. Mrda se i pomera sve dok ne pronađe bradavicu? To je upravo ovaj refleks o kojem govorimo. Svaki put kada se novorođenčetu dodirne obraščić ili ugao usana oni se okreću i traže, otvarajući ustašca da prihvate izvor hrane i pića!
Ovaj refleks takođe traje do 3. ili 4. meseca a kasnije se povremeno može primetiti dok beba spava.
Refleks hvatanja
Palmarni ili refleks hvatanja jeste onaj koji se prepoznaje po tome što kada novorođenčetu spustite prst u dlan ono ga uhvati.
Taj refleks je urođen i počinje da se razvija oko 18. nedelje trudnoće. Slaži kao priprema za kasnije pokrete i motorički razvoj beba, ali i za to da beba uhvati dojku. Takođe i kao dodatna osnova za sigurnost kada je neophodno da se uhvate za roditelje.
Refleks hvatanja je izuzetno izražen do 6. meseca, a ponekada potraje i malo duže. Kasnije bebe već počinju da praktikuju držanje i uzimanje objekata tako da se on zapravo samo dalje razvija u prave voljenje i promišljene pokrete. Ovaj refleks se javlja i na bebinim stopalima, odnosno možete primetiti da povijaju prstiće na nogama kao da nešto hvataju.
Odmah uz ovaj refleks moramo spomenuti i Babinski refleks koji se takođe tiče stopala naših mališana!
Babinski refleks
Refleks u kojem kada zagolicate ili stimulišete bebina stopala, prstići se rašire poput lepeze i palac se malo podigna je Babinski.
On označava da su senzorni nadražaji ali i nervne funkcije stopala normalne.
Žosef Babinski francuski neurolog poljskog porekla je otkrio da je kod beba ovaj refleks urođen i da se gubi do 6. meseca rođenja. Kada se kod odraslih proverava funkcija ovog refleksa i ona nije kako treba to je znak da postoji neki neurološki problem, najčešće u predelu kičmenog stuba.
Refleks koračanja – hodanja
Refleks automatskog hoda je zapravo pojava da kada tek rođenu bebu držite uspravno ali tako da dodiruje podlogu, ona pravi pokrete kao da korača.
To je urođeni nagon za kretanjem nogu i prprema za kasnije hodanje. Ipak, prvi pravi koraci i hodanje će se javiti tek oko 1 godine života (nekada ranije nekad kasnije) i ovo je samo afektivna radnja. Zapravo ona pokazuje da nama kao vrsti od rođenja urođeno znanje o tome kako funkcionišu noge, koraci i hodanje. Jedino nam je potrebno malo vremena da uspostavimo kontrolu nad ravnotežom, koordinacijom i da ojačamo mišiće nogu i celog tela.
Asimetrični tonični refleks vrata
Refleks pokretanja vrata se prepoznaje i proverava tako što kada beba leži na leđima, okrene glavicu na jednu stranu, sa te strane će ručicu ispružiti a na suprotnoj saviti u laktu. Kada im okrenete glavicu na suprotnu stranu ruke će automatski promeniti položaj pa će ona ka kojoj je okrenuta glavica biti ispružena a druga savijena.
Ovaja refleks pokazuje da je neurološki u tom predelu tela sve u redu. Takođe ovaj refleks može biti od pomoći na samom porođaju – kada bebinu glavicu okrenete na određenu stranu ona opruži ruku i lakše prođe kroz porođajni kanal.
Tonični refleks vrata nastaje oko 18. nedelje i traje do oko 2. meseca života bebe a toleriše se do 6. meseca.
Nije baš dobro ako ostane jako izražen jer može da utiče na problem ostvarivanja dobre koordinacije (ruka-oko) ili izaziva probleme sa hvatanjem, držanjem, kasnije i pisanjem…
Refleks treptanja
Jedan poseban refleks koji nam je urođen je upravo ovaj, i on se zadržava, po nekima kroz ceo život.
Znate kako kada se u oko neočekivano uperi jaka svetlost mi počnemo da žmirkamo i trepćemo – to je taj refleks.
Isto se dešava i pri dodiru ili bilo kakvoj stimulaciji očiju. Nagon da zaštitimo vid je urođen, ali može vam se ponekada činiti da beba ima problem sa očima. Pogotovo zato što se može desiti da oči vaše bebe “šetaju” odnosno da su razroke (strabizam) iako to nisu. Najčešće je samo potrebno malo vremena da se mišić oka ojača, vid se razvije i vaša beba će gledati direktno u vas već do 6. meseca života.
Ponekad je potrebno malo više vremena da se ovaj problem reguliše, a toleriše se sve do polaska u školu (uz male korektivne vežbice oka).
Galant refleks
Galant refleks ili refleks pomeranja trupa je takođe jedan od urođenih.
Proverava se tako što doktor drži bebu licem oslonjenu na njegovu ruku i dodiruje joj bočne strane tela uzdužno – poput golicanja. Bebe tada uvijaju i pomeraju svoj trup na stranu po kojoj su dodirnute.
Zapravo celo telo im se pomera od kuka do ramena pa se uvijaju kao male kifle. Ovaj refleks pokazuje da su senzorni receptori bočnih strana i uz kičmu dobro razvijeni i da je u neuralnom razvoju bebe sve u redu.
Refleks smešenja – osmeha
Ne postoji osećaj koji može zameniti onaj posebni koji se javi kada prvi put vidite da se vaša beba smeši. Verovali ili ne, taj osmeh ćete videti gotovo odmah po rođenju bebe. To je jedan nežan, blag smešak na licu mališana koji se javlja najčešće dok spavaju.
Zapravo bebe počinju da se smeše dok su još u vašem stomaku, negde oko 20. nedelje trudnoće.
Stručnjaci kažu da su ta nasmešena lica zapravo rezultat urođenog refleksa i da nemaju veze sa osećajem zadovoljstva i lepih emocija kod mališana.
Međutim, mala grupica stručnjaka na čelu sa doktorom Nagy-em kaže da osmesi novorođenčadi nisu samo refleks već ponekada imaju pravu funkciju deljenja radosti. Refleks ili ne, taj blagi osmeh svakako je momenat za uživanje sa mališanima koji greje dušu!
Refleks puzanja
Još jedan refleks pride koji smo dodali ovom našem spisku od 10 najvažnijih jeste refleks puzanja.
On se odlikuje time što kada novorođenče postavite da leži na stomaku ono se odiže i savija kolena ka grudima.
Izgleda kao da se sprema da puzi iako to ne može. Međutim, ovaj refleks ponekada nije jako izražen, pogotovo ako bebu počnete da postavljate u položaj na stomaku nešto kasnije, jer se ovaj refleks gubi do 3. meseca života.
Šta ako refleksi izostanu ili traju previše dugo?
Pre svega treba da znate da se refleksi novorođenčadi proveravaju u prvim satima i danima nakon rođenja, a prate se tokom cele prve godine života. Svako od ovih urođenih nagona ukazuje na pravilan razvoj bebe u toku trudnoće pogotovo u neurološkom aspektu. Oni ukazuju na to da li je sve razvijeno i funkcioniše kako treba. Zato, na primer ako se neki od refleksa ne pojavi odnosno ne ispoljava, to može da ukazuje na neke razvojne probleme.
Na primer ako pri stimulaciji Moro refleksa jedna strana bebinog tela ne reaguje, moguće je da je došlo do povrede pri rođenju ili neuralnog oštećenja. Kod Galant refleksa nedostatak može ukazivati na nedostatak razvitka nervnih završetaka, ili razvojne probleme trupa. Zato izuzetno važno da stručno lice obavi preglede i prati razvoj i integraciju refleksa kroz bebino odrastanje.
Vi sami možda nećete primetiti većinu refleksa koje beba ima. Ponekada se prosto ne potrefi momenat da primetite, nekada beba nije baš raspoložena da regauje kako ste vi zamislili, ponekada su reakcije toliko blage da ih ni ne primetite. Druga stvar je da ako niste stručni, ne bi trebali ni da pokušavate da proveravate reflekse bebe. Na primer preterana stimulacija refleksa hvatanja može da ima negativna dejtva i beba nastavi da skuplja šake i nakon 6. meseca života. To dalje može da utiče na razvoj sitne motorike dlanova. Dakle, prepustite stručnjacima procenu i stimulisanje refleksa.
Kada se obratiti lekaru?
Vi se možete obratiti stručnom licu ako primetite da bebe i nakon 6. meseci (ili duže) ponavljaju refleksne radnje. Takođe, ako su se neki refleksi izgubili pa se ponovo javili nakon nekog vremenskog perioda. Razlog za uzbunu je i ako bebe imaju trajnije nevoljne pokrete – trzaje, koji traju i po više minuta. U ovim situacijama posetite pedijatra što pre i uputite da proceni situaciju i preporuči terapije.
