kravlje mleko za bebe

Kravlje mleko za bebe: kada i kako početi sa njim?

Za ili protiv?  Da li bebi dati obično mleko? Saznajte zašto se kravlje mleko za bebe ne preporučuje kao zamena za dojenje i kada se uvodi.

Kravlje mleko za bebe se ne preporučuje do određene starosti bebe iz više razloga. Stručnjaci zagovaraju upotrebu mlečnih formula do bebinog prvog rođendana.

A zašto?

Da li je to samo marketing?

Šta to kravlje mleko sadrži, a šta ne sadrži pa nije povoljno za bebu od samog rođenja?

Čime su bebe hranjene pre pojave mlečnih formula ako nisu sisale?

Mnogo je pitanja i nedoumica vezanih za ovu temu, a evo i odgovora na njih.

Kravlje mleko za bebe – da ili ne?

 

Kratko i jasno, izgleda da je odgovor NE!

Svi stručnjaci, naučnici i pedijatri koji se bave ovom temom i detaljnim proučavanjem kravljeg mleka i njegovog uticaja na bebin organizam imaju isto mišljenje.

Detaljnim istraživanjima došlo se do jedinstvenog stava da kravlje mleko nije odgovarajuće za bebe mlađe od 12 meseci iz više razloga.

Važno je napomenuti da iako se kravlje mleko ne preporučuje malim bebama, stručnjaci ga ne smatraju lošim. Naprotiv, kravlje mleko je itekako važno za pravilan rast i razvoj deteta, ali su njegovi benefiti mnogo veći kada se daje pravovremeno i sa određenom dozom opreza. 

Hajde da vidimo koje su generalno dobre, a koje loše strane kravljeg mleka.

 

 

Prednosti kravljeg mleka

 

  • Kravlje mleko je bogato kalcijumom koji je važan za razvoj koštanog sistema i zuba kod dece. Kalcijum takođe pomaže u regilisanju zgrušavanja krvi kao i poboljšanju rada mišića.
  • Važan je izvor vitamina D koji  pomaže da se kalcijum apsorbuje u telo. Vitamin D je krucijalan za rast kostiju, zato se obavezno uvodi bebama u vidu suplementacije u toku prve godine života.
  • Mleko sadrži proteine koji su važni za rast dece i daju im energiju za svakodnevne aktivnosti.
  • Neki podaci govore o tome da deca koja putem kravljeg mleka unesu dovoljnu količinu kalcijuma, kasnije u životu imaju manji rizik od visokog krvnog pritiska, šloga, nekih vrsta kancera i preloma kukova.

Kao što vidite prednosti kravljeg mleka su brojne i niko ih ne poriče.

A da li su prednosti dovoljne u odnosu na nedostatke o kojima ćemo govoriti u nastavku?

Nedostaci kravljeg mleka

 

  • Male bebe ne mogu dovoljno dobro svariti kravlje mleko kao što mogu mlečnu formulu ili majčino mleko.
  • Kravlje mleko sadrži previsok nivo proteina i minerala koji u nekim slučajevima mogu oštetiti bebine nezrele bubrege i doprineti razvoju nekih bolesti, temperature ili dijareje.
  • Kravljem mleku nedostaje dovoljna količina gvožđa, vitamina C i drugih važnih elemenata za razvoj beba ( cinka, selena, joda, vitamina A, D, C i E), kao i esencijalnih masnih kiselina.
  • Može biti uzrok nastanka anemije
  • ima preveliku količinu natrijuma, kalijuma i hlora
  • neke bebe mogu ispoljiti alergijske reakcije na proteine kravljeg mleka ( alergija na laktozu)

Svi ovi nedostaci kravljeg mleka su razlog zašto se ono ne preporučuje bebama mlađim od 12 meseci. 

Sigurno se pitate, a kako mnogim ljudima koji su odrasli na kravljem mleku ne fali ništa?

A da li je to zaista tako ili je taj period ipak ostavio traga na njihovo zdravstveno stanje? To ćete teško saznati bez detaljne analize i provere.

Kada je zdravlje deteta i stvaranje dobrog temelja u pitanju možda je bolje sprečiti nego lečiti. Nije na odmet malo ozbiljnije porazmisliti o ovim prednostima i nedostacima i svojoj bebi priuštiti najbolje.

Reakcija na kravlje mleko kod beba

 

Jedan od važnih razloga zašto malim bebama ne treba davati kravlje mleko jesu moguće negativne i burne reakcije do kojih može doći. 

 

uvođenje kravljeg mleka za bebe

 

Nekad su te reakcije zaista ozbiljne i ostavlju posledice po zdravstveno stanje kao što je recimo anemija, posledice koje su vezane za rad bebinih bubrega i digestivnog trakta zbog otežanog varenja.

Neka istraživanja navode da je prerano uvođenje kravljeg mleka u bebinu ishranu uzrok nastanka jedne vrste dijabetesa.

Alergije na kravlje mleko takođe su moguće i dešavaju se kod manjeg procenta dece. Najčešći simptomi alergijskih reakcija su:

  • Osip pogotovo oko usta i u predelu brade
  • Nelagodnost u želucu
  • Dijareja
  • Povraćanje
  • Znojenje
  • Svrab

Ukoliko se pojave i simptomi poput začepljenog nosa, curenja iz nosa, kašlja to je znak da je alergija zahvatila i respiratorni sistem bebe.

Imajte na umu da reakcije na koži ne moraju biti posledica mleka. Ponekad je i neadekvatna nega kože uzrok. Marija je to otkrila posle dužeg vremena. Kada je prešla na prirodnu negu kože svog mališana, stvari su se promenile na bolje. O čemu je reč i šta je to koristila? Saznajte iz njenog iskustva koje se nalazi na ovom linku: https://rastimozdravo.com/dr-pilar-kupka-za-bebe-licno-iskustvo/

Pojedine alergijske reakcije uglavnom prolaze i nisu ugrožavajuće. Međutim, ukoliko se pojave sledeći simptomi obavezno bebu prevezite do najbliže hitne medicinske pomoći:

  • Ako primetite da je dete izuzetno bledo i slabo
  • Ako se osip pojavi po celom telu
  • Razlog za odlazak kod lekara je i znojenje u predelu čela i vrata
  • Krvava stolica je još jedan znak za uzbunu i traženje medicinske pomoći

Ovi simptomi koje smo naveli kao opasne, mogu biti i životno ugrožavajući zato je potrebno pravovremeno reagovanje.

Kada neko ima burne alergijske reakcije, ponekad će to zahtevati doživotnu ili određenu vremensku pažnju na ishranu i izbegavanje namirnica koje u sebi sadrže kravlje mleko.

Ne želimo da vas plašimo i odbijamo do pomisli da ikad detetu date obično mleko. Ovo je samo znak da sa uvođenjem kravljeg mleka u bebinu ishranu treba ići postepeno i pažljivo.

Kada se uvodi kravlje mleko bebama?

 

Zvanične preporuke struke glase da se bebama kravlje mleko uvodi tek u drugoj godini života, odnosno nakon navršinh godinu dana. U tom periodu dete uveliko jede čvrstu hranu kroz koju unese sve neophodne vitamine i minerale koji nedostaju kravljem mleku.

Sa druge strane bebin organizam i digestivni trakt su tada zreliji i sposobniji da svare kravlje mleko i proteine koji se nalaze u njemu.

Pojedini lekari se zalažu za mogućnost da se kravlje mleko pomalo umeša u pripremu nekih jela i kašica za bebu nakon 6. meseca bebinog života. Smatra se da se na taj način ispituju bebine reakcije i telo se navikava na komzumiranje ove namirnice i proteine kravljeg mleka.

Saznajte i kako treba da izgleda ishrana bebe po mesecima.

Ukoliko se odlučite za uvođenje kravljeg mleka pre navršenih godinu dana, ukoliko recimo dete iz nekog razloga prestaje da sisa, konsultujte se sa vašim pedijatrom kako to najbezbednije da učinite. Na taj način štitite osetljiv organizam vašeg mališana, a dajete mu i dovoljno vremena da se navikne na novu namirnicu. 

Zvanične preporuke su sledeće:

Pre prve godine

 

Prema preporukama stručnjaka , kravlje mleko se ne preporučuje u ishrani dece pre navršene prve godine života. Razlog za ovo leži u činjenici da kravlje mleko ne zadovoljava sve nutritivne potrebe deteta u tom periodu, a detetov digestivni sistem nije dovoljno razvijen da bi pravilno svario proteine kravljeg mleka. Konkretno, kravlje mleko nema dovoljno esencijalnih nutrijenata kao što su gvožđe, esencijalne masne kiseline, cink, selen, jod, i vitamini A, D, C, i E. Nedostatak ovih nutrijenata može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, poput anemije i problema sa razvojem mozga. Takođe, velika količina belančevina u kravljem mleku može opteretiti rad bubrega i povećati rizik od alergija​ ​.

Nakon prve godine

 

Kada dete navrši prvu godinu, preporučuje se uvođenje punomasnog kravljeg mleka u ishranu. Punomasno mleko je važno jer sadrži esencijalne masne kiseline koje su ključne za rast i razvoj mozga. Deca u ovom uzrastu trebaju visok sadržaj ovih masnih kiselina za optimalan razvoj kognitivnih funkcija.

Preporučuje se da dete dnevno unosi između 500 i 700 mililitara punomasnog mleka.

Više od ove količine nije poželjno, jer može smanjiti unos druge hrane bogate gvožđem i drugim neophodnim nutrijentima​ ​.

Uvođenje kravljeg mleka nakon prve godine života može značajno doprineti ukupnom nutritivnom statusu deteta, pod uslovom da se pravilno dozira i kombinuje sa drugim hranjivim namirnicama. Na ovaj način se obezbeđuje optimalan rast i razvoj, dok se minimiziraju potencijalni rizici povezani sa konzumacijom kravljeg mleka u ranom uzrastu

Koje  je kravlje mleko  najbolje za bebu?

 

Domaće ili kupovno pitanje je sad?

I jedno i drugo imaju svojih prednosti i mana. Na kraju krajeva možda je ipak najbolje da vam lekar preporuči mleko koje će zbog svoje masnoće odgovarati vašoj bebi. Generalno je preporuka da se odmah uvodi punomasno mleko nakon navršenih 12 meseci.

Na tržištu možete naći i posebna mleka namenjena bebama , dodatno obogaćena vitaminima, kao što je Moja kravica junior.

Domaće kravlje mleko za bebe

 

Kada je nešto domaće to nas asocira na to da je zdravo, da ne prolazi kroz razne industrijske procese i ne gubi na kvalitetu. Ovo pravilo je sigurno ranije važilo, a da li je i sada tako?  Da bi nešto bilo potpuno zdravo najbolje bi bilo da je organsko i da ne sadrži nikakve tragove pesticida i ostalih hemikalija koje na kraju dospevaju u kravlje mleko.

Domaće kravlje mleko ima punoću ukusa, punomasno je i ne gubi na hranljivosti jer ne prolazi nikakav proces obrade. To su sigurno pozitivni aspekti korišćenja domaćeg mleka.

Sa druge strane ono nije baš svima dostupno, pogotovo ako živite u gradu. U današnje vreme čak ni u selima ne možete uvek doći do kvalitetnog domaćeg mleka. Sve što je prirodno postalo je pravi luksuz, pa i organsko mleko.

Još jedna mana odnosi se na to što domaće mleko ne prolazi nikakvu kontrolu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti. Kupujete nešto za šta nemate potvrdu da je potpuno organsko i bakteriološki bezbedno.

Kada roditelji odluče da koriste domaće kravlje mleko u ishrani svog deteta, izuzetno je važno obratiti pažnju na termičku obradu mleka i higijenske uslove u njegovoj proizvodnji.

  • Termička obrada: Domaće mleko obavezno mora biti termički obrađeno, što uključuje kuvanje ili pasterizaciju, kako bi se eliminisali potencijalni mikrobiološki rizici. Termička obrada je neophodna jer mleko može sadržavati štetne mikroorganizme koji mogu izazvati ozbiljne infekcije kod dece. Kuvanjem ili pasterizacijom, većina ovih patogena se uništava, čime se mleko čini sigurnijim za konzumaciju.
  • Higijenski uslovi: Pored termičke obrade, higijenski uslovi tokom proizvodnje mleka su od suštinskog značaja. To uključuje održavanje čistoće u štali, higijenu tokom muže, kao i higijenu posuđa i opreme koja se koristi za mužu i transport mleka. Takođe, važno je pratiti zdravstveno stanje životinja i način njihove ishrane, kako bi se osigurala bezbednost mleka. Neadekvatna higijena može dovesti do kontaminacije mleka bakterijama kao što su E. coli, Salmonella, i Listeria, koje su posebno opasne za malu decu.

Redovno pranje ruku, korišćenje čistih i sterilnih posuda za mužu, kao i pravilno skladištenje i transport mleka, ključni su koraci u očuvanju kvaliteta i bezbednosti domaćeg mleka. Roditelji bi trebali biti svesni ovih rizika i preduzeti sve potrebne mere kako bi osigurali da domaće mleko bude bezbedno za njihovu decu​

Kupovno kravlje mleko za bebe

 

Kupovno kravlje mleko je mnogo dostupnije u odnosu na domaće. Osim toga prednost industrijske obrade mleka je u tome što je na pakovanju naznačen rok trajanja, kao i kolika je mlečna mast kravljeg mleka u procentima. 

Stoga u zavisnosti od uzrasta bebe prilagođavate mleko koje ćete kupovati. Što je beba mlađa potrebno joj je više kalorija i masnoće za zdrav razvoj i savetuje se da kupujete mleko koje sadrži barem 2,8% mlečne masti, a poželjno je i više.

Ukoliko je zdravstveno stanje vaše bebe specifično ili ima povećan rizik za gojaznost lekar vas može posavetovati da uzimate mleko koje sadrži manji procenat masnoće.

Kada dođe vreme da izaberete koje ćete kravlje mleko kupiti stavite na vagu sve dobre i loše strane, a obavezno u obzir uzmite i preporuke pedijatra.

Kako razblažiti kravlje mleko za bebe?

 

Ranije, u vreme kada nisu postojale mlečne formule, a mame nisu mogle dojiti bebu koristila se metoda razblaživanja kravljeg mleka.

 

domaće kravlje mleko za bebe

 

Razblaživanje se vršilo sa vodom u odnosu 1:1 ili 1:2 čime se dobijalo polovinsko ili dvotrećinsko kravlje mleko.

To se smatralo dobrim i poželjnim načinom ishrane dece.

Međutim kako je nauka napredovala i kako se sve više dolazilo do saznanja o potrebama bebinog organizma kada je razvoj i hrana u pitanju, ispada je razblaživanje potpuno neopravdana metoda.

Naime, stručnjaci kažu da ako već iz nekog razloga morate bebi mlađoj od godinu dana uvesti kravlje mleko nikakvo razblaživanje nije potrebno. Mališanima treba punomasno mleko sa svim hranljivim sastojcima koji doprinose pravilnom rastu i razvoju.

Ovi saveti se odnose pogotovo na decu mlađu od 2 godine. Kod starije dece možete smanjti unos masnoća pogotovo ako je dete gojazno i lekar vam da takvu preporuku.

Koliko se kuva kravlje mleko za bebe?

 

Neka mleka moraju se kuvati, neka ne.

Ukoliko kupujete domaće kravlje mleka i sigurni ste da je iz proverenih izvora – obavezno ga skuvajte jer ono nema nikakvu obradu koja bi mu produžila rok.

Ako kupujete upakovano, onda pročitajte uputstvo. Danas se sve manje mleka kuva, ali ako nije u tetrapaku i označeno kao dugotrajno, naš je savet da ga skuvate.

Koliko dugo?

Pa, dok ne vidite da se na površini stvorila pena odnosno dok ne bude nadomak ključanja.

Kako navići bebu na kravlje mleko?

 

Da li će se i koliko brzo beba navići na kravlje mleko ne možete znati unapred. Kravlje mleko se od majčinog i mlečne formule dosta razlikuje po svojoj teksturi, ukusu pa čak i temperaturi.

 

 

Međutim postoje načini kako da mleko uvedete postepeno i na taj način izbegnete potpuno odbijanje.

  • Na samom početku ga mešajte sa majčinim mlekom ili formulom. Na taj način ćete izbeći drastičnu promenu ukusa. Probajte sa odnosom 1:1, a zatim povećavajte udeo kravljeg mleka, ako želite da pređete na taj način ishrane.
  • Druga mogućnost je da kravlje mleko dodajete u jela poput pire krompira, kuvajte griz ili druge specijalitete koji zahtevaju korišćenje mleka. Na našem sajtu nalaze se brojni recepti.
  • Probajte sa mlečnim i voćnim šejkovima, jogurtom i sirom. To je takođe dobar način za navikavanje na ukus kravljeg mleka.
  • Kada uvodite kravlje mleko možete promeniti i način na koji će ga beba uzimati. Ponudite ga u šoljici, možda će to bebi biti zanimljivije i lakše će ga prihvatiti kao još jedan napitak. Stručnjaci ionako savetuju da se nakon prve godine života bebe polako prestaje sa upotrebom flašice.

Prelazak sa adaptiranog na kravlje mleko

 

Rodtelji se za prelazak sa adaptiranog na kravlje mleko odlučuju iz mnogo razloga. Neki to rade zato što smatraju da je prirodno ipak najbolje i da su formule veštačke i nedovoljno hranljive. A važi i ono pravilo i mi smo odrasli na kravljem mleku i ništa nam ne fali.

Još jedan značajan razlog za prelazak na kravlje mleko jesu finansije. Kupovina adaptirane formule je zaista veliki finansijski izdatak na mesečnom nivou koji ne mogu priuštiti svi roditelji. Budimo realni, cene nisu nimalo pristupačne za naš standard, pogotovo ako je vašem mališanu potrebna neka specijalna formula zbog specifičnog zdravstvenog stanja.

Treba li takve roditelje osuđivati? Pa naravno da ne.

Iako su formule bolje rešenje, ako za tu opciju nemate mogućnosti onda u dogovoru sa pedijatrom uradite ono što je najbolje za vaše dete.

Nije smak sveta ako umesto formule date kravlje mleko, ali budite svesni da se mogu pojaviti neželjene reakcije. Njih je potrebno ispratiti i pravovremeno odreagovati.

Važno je samo da budete što odgovorniji i da mislite na dobrobit vaše bebe.

Uostalom, kako su odrasle sve ove silne generacije pre adaptiranog mleka? Verovatno samo na onome što im je priroda ponudila, a roditelji iskoristili i prilagodili bebama.

Šta ako beba neće da pije kravlje mleko? Alternativni izvori kalcijuma i proteina

 

Ukoliko vaše dete odbija kravlje mleko, važno je da mu obezbedite potrebne nutrijente iz drugih izvora. Mlečni proizvodi poput jogurta, kiselog mleka, kefira, sira i kajmaka mogu biti odlične alternative koje će detetu pružiti neophodne količine kalcijuma i proteina.

  • Jogurt: Jogurt je bogat kalcijumom i proteinima i može se lako uvesti u ishranu deteta. Osim što je dobar izvor kalcijuma, jogurt sadrži i probiotike koji pomažu u održavanju zdrave crevne flore. Možete ga kombinovati sa voćem ili žitaricama kako biste obogatili detetovu ishranu.
  • Kiselo mleko: Kiselo mleko je još jedan odličan izvor kalcijuma i proteina. Sličan je jogurtu, ali ima različit ukus koji neka deca mogu više voleti. Kiselo mleko se može koristiti u različitim jelima, uključujući salate i smutije.
  • Kefir: Kefir je fermentisano mlečno piće koje je bogato kalcijumom, proteinima i probioticima. Zbog svoje tečne konzistencije, kefir je lako piti i može se mešati sa voćem za ukusne i zdrave napitke.
  • Sir: Sir je koncentrisani izvor kalcijuma i proteina. Deca obično vole sireve poput mladog sira, fete ili mocarele. Može se dodavati u sendviče, salate ili konzumirati samostalno kao užina.
  • Kajmak: Kajmak je tradicionalni mlečni proizvod koji je bogat mastima, proteinima i kalcijumom. Iako se ne preporučuje za svakodnevnu upotrebu zbog visokog sadržaja masti, kajmak može biti ukusan dodatak jelima s vremena na vreme.

Uvođenje ovih mlečnih proizvoda u ishranu vašeg deteta može pomoći da se zadovolje njegove nutritivne potrebe, čak i ako odbija da pije kravlje mleko. Važno je osigurati raznovrsnost u ishrani kako bi dete dobilo sve potrebne nutrijente za pravilan rast i razvoj.

Mnogo je pitanja i dilema na ovu temu koje verovatno svaka majka ima. Zašto je kravlje mleko nekad bilo dobro, a sada se sa njim mora biti oprezan? Da li je to zaista tako?  Da li vam se čini da što više istraživanja sprovodimo ispada da je sve prirodno potrebno modifikovati i usavršavati?

Nije lako kad si mlad roditelj pa si rastrzan između savremene nauke i onoga što te savetuju starije generacije. Treba sve uzeti u obzir pa nekako pronaći zatnu sredinu i najbolje rešenje za bebu.