hipertonus kod beba

Hipertonus kod beba. Prepoznajte ga i reagujte!

Hipertonus kod beba nastaje iz više razloga. Ovo stanje nije naivno, ali dobra vest je da se terapijom vrlo uspešno rešava. Ovo su simptomi.

Ukoliko ste imali problematičan porođaj ili je beba zadobila neku povredu glave ili kičmene moždine, obratitie pažnju na njen motorni razvoj. Možda baš ta povreda može da doprinese pojavi hipertonusa.

Šta je hipertonus kod beba?

 

Čini vam se da je vaša beba naprednija od drugih? Možda zaista jeste, a možda je reč o nečemu drugom, a to je hipertonus mišića. 

Znate li šta je to?

Ovaj termin odnosi se na bebe koje imaju povišen mišićni tonus. On predstavlja napetost u mišićima koja je prisutna u svim uslovima pa i u periodu kada osoba miruje.

To ne znači da će ove bebe biti spretnije i brže prohodati. Naprotiv. Kada se radi o hipertonusu bebe su čvrste i krute tokom pomeranja. Njima je veoma teško da pomeraju svoje ekstremitete, a neretko se dešava da razviju nepravilne šeme pokreta koje kasnije otežavaju motorno funkcionisanje.

Bebe i deca koji se susreću sa ovom pojavom mogu imati problema sa finim pokretima, ravnotežom, hvatanjem. 

Fiziološka hipertonija je uobičajena kod novorođenčadi i obično prolazi sama od sebe nakon nekoliko meseci.

S druge strane, patološka hipertonija je ozbiljnije stanje koje zahteva medicinsku intervenciju. Ova vrsta hipertonije može biti uzrokovana različitim faktorima kao što su komplikacije tokom trudnoće ili porođaja, povrede mozga, ili nedostatak kiseonika pri porođaju. Patološki hipertonus može značajno uticati na bebin motorički razvoj, dovodeći do problema sa koordinacijom, hoda, i držanja tela, kao i kašnjenja u razvoju finih motoričkih veština​ Prepoznatljivi simptomi uključuju ukočenost u udovima, teškoće pri savijanju ruku i nogu, kao i preuranjene motoričke reakcije poput ranog podizanja glave ili pokušaja sedenja pre trećeg meseca.

 

Kod beba se mogu uočiti dve vrste hipertonusa:

  • Spastična hipertonija podrazumeva povećanje mišićnog tonusa prilikom pokreta. Kod ove vrste hipertonusa, mišići postaju sve napetiji kada se beba kreće, što otežava izvođenje normalnih motoričkih aktivnosti. Spastičnost je često povezana sa neurološkim poremećajima kao što je cerebralna paraliza i može značajno uticati na kvalitet života bebe zbog otežane pokretljivosti i koordinacije.
  • Distonična hipertonija je karakteristična po tome što je krutost mišića stalno prisutna, bez obzira na to da li se beba kreće ili miruje. Ova vrsta hipertonusa se manifestuje stalnim osećajem ukočenosti i napetosti u mišićima, što može otežati svakodnevne aktivnosti poput hranjenja, hvatanja predmeta i opuštanja tokom spavanja. Distonična hipertonija može biti posledica različitih prenatalnih i perinatalnih faktora koji utiču na razvoj centralnog nervnog sistema​.

Ukoliko vam nije najjasnije o čemu govorimo, ostanite uz naredne segmente teksta. U nastavku detaljno govorimo o tome kako da prepoznate hipertonus kod svoje bebe, šta je uzrokovalo ovakvo stanje i kako da pomognete svom mališanu. 

Pravovremena reakcija odnosno odgovarajuća terapija je jako važna kada je ova tema u pitanju. Da bi do toga došlo roditelji treba da znaju kako prepoznati hipertonus.

Hipertonus kod beba: simptomi

 

Ovaj problem se uglavnom dijagnostikuje već u prvoj godini života bebe. Ukoliko roditelji ne primete da se nešto čudno dešava, verovatno će to uočiti pedijatar tokom redovnih pregleda u savetovalištu.

Dakle, o hipertonusu se radi ukoliko primećujete neki od ovih simptoma:

  • Vaša beba je statična i kruta u pokretima. Ta nefleksibilnost može biti vezana samo za jedan deo tela ili za sve delove tela.
  • Primećuje se kašnjenje u motornom razvoju. Primer bi mogao biti hvatanje. Bebe već oko trećeg, četvrtog meseca počinju da hvataju predmete koji im se nađu pri ruci. Kod beba sa hipertonusom, šake često ostaju stisnute i do šestog meseca. Ukoliko beba značajno kasni u savladavanju ove motorne aktivnosti posavetujte se sa pedijatrom šta činiti i o čemu se radi.
  • Beba teško opušta mišiće kada je u ležećem položaju i odmara.
  • Znate da se bebe protežu kada se naspavaju? E, kod hipertonusa bebe imaju poteškoća sa ovom aktivnošću.
  • Ukoliko primetite da ima jako malo ili da uopšte nema pomeranja udova i vrata, reagujte što pre.
  • Pojačani refleksi na rukama i nogama su takođe karakteristični za ovo stanje.
  • Gubitak funkcije gornjih ili donjih ekstremiteta.
  • Izvijanje tela u luk prema nazad.
  • Bebe sa hipertonusom znaju biti često i veoma razdražljive.
  • Može doći i do poremećaja u spavanju pa bebe loše spavaju, često se bude usled nemogućnosti da se potpuno opuste i odmore mišići.
  • Bebe jako reaguju na bilo kakav stimulans kao što je zvučni ili svetlosni.
  • Ako vaša beba sa tri meseca bez problema sedi držeći se za vaše ruke to nije super. Ona nije napredna, već naprotiv sa njom nešto nije u redu. Evo kada beba treba da nauči da sedi.
  • Beba se iz položaja na stomaku na leđa okrene sa nekih osam-devet meseci. Ukoliko to učini ranije, to može biti znak za uzbunu.
  • Prilikom povijanja, bebe sa hipertonusom znaju zabaciti glavu unazad  i izvijati se u most.

Svi ovi pokazatelji mogu naslućivati da se radi upravo o povišenom tonusu mišića.

Da li ste nešto od toga uočili kod svoje bebe?

Ukoliko jeste, pravac kod pedijatra.

Hajde da saznamo još ponešto o ovom stanju i vidimo koje delove tela može da zahvati.

Hipertonus nogu kod beba

 

Hipertonus nogu znači da se  problem nalazi  u mišićima nogu, odnosno da beba nikako ili veoma teško pomera noge.

Donji ekstremiteti nekad budu zahvaćeni zajedno sa gornjim, a ponekad je problem isključivo samo u donjem delu tela, odnosno u nogama

Sigurno ste primetili da zdrave bebe prilikom ležanja na leđima uglavnom udaraju nogama o površinu, odnosno deluje kao da bi potrčale. Bebe sa hipertonusom nogu neće biti toliko aktivne, već će pokreti biti teže izvedeni i manje dinamični.

Hipertonus ruku kod beba

 

Hipertonus ruku podrazumeva da je problem lokalizovan u mišićima ruku. To bi značilo da bebe teže ili nikako ne pomeraju svoje ruke, kasne u razvoju motornih veština ruku ili ih sa teškoćom savladavaju.

 

hipertonus mišića kod dece

 

Bez obzira da li imate ili nemate iskustva sa bebom, prosto ćete osetiti i primetiti da li je sa bebinim pokretima ruku sve u redu Kada imate svoje dete, dosta toga intuitivno razumete, a najvažnije je da odmah odreagujete.

Uzroci hipertonusa kod beba

 

Da bi ste razumeli uzroke ovog problema, pre svega je važno da znate da je mišićni tonus regulisan signalima koji putuju od mozga do mišića. Kada taj signal stigne, mišić ga prepoznaje i reaguje odnosno vrši kontrakcije.

Hipertonus ne nastaje bez razloga, već onda kada su oštećene regije mozga ili kičmene moždine koje su zadužene za kontrolu signala koji putuju do mišića u telu.

A do oštećenja ovih regija može doći zbog:

  • Rizične trudnoće uključuju situacije gde su majke izložene različitim komplikacijama, poput gestacijskog dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili infekcija, koje mogu uticati na pravilan razvoj bebe.
  • Povrede tokom porođaja, kao što su povrede kičme ili glave bebe, mogu dovesti do oštećenja mišićnog tonusa.
  • Manjak kiseonika pri porođaju (hipoksija) je ozbiljno stanje koje može nastati zbog problema sa pupčanom vrpcom, produženog porođaja ili drugih komplikacija, i može izazvati oštećenje mozga odgovornog za kontrolu mišića.
  • Prevremeni porođaj predstavlja rizik jer bebin nervni sistem možda nije dovoljno razvijen, što može dovesti do hipertonusa.
  • Oštećenja centralnog nervnog sistema mogu nastati zbog različitih prenatalnih ili perinatalnih faktora, uključujući infekcije, genetske poremećaje ili probleme sa razvojem mozga, što sve može rezultirati patološkom hipertonijom kod beba​

Kao što vidite, hipertonus je posledica veoma ozbiljnih trauma najčešće tokom samog porođaja, a ponekad i tokom trudnoće. Ukoliko znate da je vaša beba bila izložena nekoj takvoj traumi, obratite pažnju da li će za posledicu imati problem poput hipertonusa.

Lečenje hipertonusa kod beba

 

Iako vam ova tema možda deluje zastrašujuće, što donekle i jeste kada su u pitanju bebe, dobra vest je da za ovaj problem postoje terapije koje pomažu da se stanje značajno ili čak skoro potpuno popravi ukoliko sa bebom redovno vežbate  i slušate savete lekara i fizioterapeuta.

Za hipertonus se preporučuje fizička terapija odnosno vežbanje.

To nisu bilo kakve vežbe za bebe.Postoje tačne preporuke koje vežbe i u kojim slučajevima treba primeniti. Suština je u tome da se rastežu mišići koji su problematični i da se ojačavaju. Lekar će vas naučiti kako svojoj bebi da pomognete prilikom izvršavanja određenih pokreta i održavanja položaja. Na taj način se poboljšava celokupno funkiconisanje.

Iako ovakav vid vežbanja nije uvek lagan, itekako dovodi do rezultata. Budite uporni, jer je svaki napredak korak ka uspehu i izlečenju. Naravno da beba neće odmah početi da sarađuje kada dođe vreme za vežbanje, ali ne odustajte. To je ipak nova situacija i za vašeg mališana, a na vama je da insisitrate i budete uporni.

Očekujte da ćete prilikom posete lekaru dobiti i savete kako da u svakodnevnim aktivnostima postupate sa bebom. Suština je u tome da što više izbegavate stimulisanje bebinih mišića. Zato će vam lekar na osnovu stanja vaše bebe objasniti na koji način da je pravilno nosite, presvlačite i obavljate ostale svakodnevne aktivnosti.

Dijagnoza hipertonusa kod beba počinje detaljnim kliničkim pregledom kod pedijatra ili neurologa. Lekar će proceniti motoričke sposobnosti bebe, refleksne reakcije, tonus mišića i koordinaciju pokreta. U nekim slučajevima, potrebni su dodatni testovi, kao što su neurološke analize ili slikovne metode (MRI ili CT), kako bi se isključili ozbiljniji neurološki poremećaji​ .

Lečenje hipertonusa obuhvata niz terapijskih postupaka.

  • Fizioterapija je često prvi korak u tretmanu, gde se koriste specifične vežbe za istezanje i opuštanje mišića.
  • Masaža može dodatno pomoći u smanjenju mišićne napetosti i poboljšanju cirkulacije.
  • Elektroforeza, koja koristi blage električne struje za isporuku lekova direktno u mišiće, može biti korisna za smanjenje tonusa i poboljšanje funkcionalnosti mišića​ ​.

U nekim slučajevima, može biti potrebna upotreba lekova. Lekovi koji se koriste uključuju mišićne relaksante i anti-spastične agense, koji pomažu u smanjenju mišićne krutosti. Važno je da se upotreba lekova pažljivo prati i prilagođava individualnim potrebama svakog deteta​​.

Rana intervencija je ključna za uspešan tretman hipertonusa. Redovne kontrole kod pedijatra omogućavaju pravovremeno prepoznavanje problema i prilagođavanje terapije prema napretku deteta. Rana dijagnoza i pravovremeni početak terapije mogu značajno poboljšati ishode i omogućiti detetu da razvije optimalne motoričke veštine​.

Hipertonus kod beba i spavanje

 

Moglo bi se reći da hipertonus ne miruje ni tokom spavanja. Problem sa opuštanjem mišića prisutan je i tokom sna. Bebe sa ovim problemom jako često plaču i deluju napeto čak i kada spavaju .

Često se bude razdražene, jer jako reaguju na svaki stimulus. Roditeljima koji se bore sa ovim problemom nije nimalo lako, a pogotovo ako taj problem ne miruje ni tokom noći.

Zato redovno praktikujte terapiju. Što pre dođete do rezultata, možete očekivati i mirnije noći i više kvalitetnijeg sna.

Hipertonus kod beba – vežbe

 

Pre nego što krenemo sa objašnjavanjem konkretnih vežbi i pre nego što vi krenete sa vežbanjem, stvorite uslove za ovu aktivnost.

Šta to znači?

Kada je sa bebom potrebno vežbati činite to u vreme kada je raspoložena. To je jako važno, jer će na taj način bolje sarađivati sa vama i pružaće manje otpora.

Neka atmosfera u prostoriji u kojoj se nalazite bude prijatna i odgovarajuće temperature.

Još jedan važan uslov jeste da i vi kao roditelj vežbanju pristupate sa voljom. Ukoliko to nerado činite, beba će itekako osetiti vašu emociju. Probajte da to vreme popunite i pevanjem, pričanjem i videćete da će vam vežbanje proći prijatno, a to će vas ujedno i zbližiti sa bebom.

Hajde sada da vidimo neke od vežbi koje se preporučuju kod hipertonusa.

Savijanje glave ka grudnom košu

 

Prva vežba koja se preporučuje radi se veoma lako i jednostavno. Bebu postavite u ležeći položaj. Jednom rukom uhvatite obe bebine ruke i tako ih držite. Za to vreme drugom rukom držite bebinu glavu (kao kada hoćete da je podignete). Kada ovako držite bebu, onda počnite sa savijanjem bebine glave na grudni koš. Kako savijate glavu, tako pomerajte bebine ruke malo na dole. Kada glava dodirne grudni koš, nekoliko trenutaka je ostavite u tom položaju, a zatim je vratite nazad.

 

vežbe za hipertonus

 

Koliko često ćete raditi vežbu reći će vam lekar, u zavisnosti od stanja vaše bebe. Ovde samo navodimo primere vežbi koje se preporučuju u slučaju hipertonusa.

Stimulisanje otvaranja šake

 

Rekli smo da je jedan od znakova hipertonusa stisnuta šaka kod beba starijih od šest meseci. Upravo je jedna vežba posvećena ovom aspektu, a radi se na sledeći način. Beba treba da leži na leđima, a roditelj ovde ima važnu ulogu. Potrebno je samo da mazite šaku vaše bebe sa spoljne strane. To radite tako što je mazite od vrhova prstiju do korena šake kako bi se stimulisalo otvaranje šake.

Vežba širenja i spajanja ruku

 

Ova vežba se takođe izvodi dok je beba u ležećem položaju na leđima. Potrebno je da bebine ruke budu ispružene u laktovima i da ih roditelj drži raširene i pripijene za podlogu. Zatim se ruke istovremeno podižu i spajaju iznad bebinih grudi (kao da tapše). Ovu vežbu ponovite više puta. Ukoliko vam lekar ne da tačne smernice, videćete i sami koliko bebi prija vežbanje.

Podizanje ruke iznad glave

 

Ova vežba izvodi se dok je beba i dalje u ležećem položaju, a radi se na sledeći način. Bebine ruke su ispružene u laktovima. Roditelj  podiže jednu  ruku iznad bebine glave tako da ruka dodirne podlogu. Za to vreme druga ruka je pored tela.

Ova vežba se radi i za jednu i za drugu ruku. Vodite računa da broj ponavljanja bude isti za obe ruke.

Savijanje noge u kuku i kolenu

 

Naredne vežbe preporučene su za regulisanje hipertonusa donjih ekstremiteta. Ova vežba se izvodi na sledeći način: Beba i dalje leži, a roditelj savija noge u kuku i kolenu, malo ostavite nogu u tom savijenom položaju, a zatim je  opružite. Ovu vežbu radite naizmenično prvo sa jednom, a zatim sa   drugom nogom.

Istovremeno savijanje nogu u kuku i kolenu

 

Ova vežba je slična prethodnoj, s  tim što se sada obe noge istovremeno savijaju u kuku i kolenu, a zatim opružuju na podlogu. Kada se rade ove vežbe bitno je da beba sve vreme bude pripijena uz podlogu na kojoj leži. Potrudite se da se karlica ne odiže od podloge na kojoj vežbate.

Vežbanje kukova u krug

 

Kod ove vežbe beba je i dalje u ležećem položaju na leđima. Obuhvatite svojim rukama bebina kolena. Zatim pravite krugove od unutra ka spolja. Kod ove vežbe, vežbanje se sprovodi u predelu kukova, dakle vežbaju se kukovi, ali  uz pomoć pridržavanja kolena.

Pritisak niz bebina leđa

 

Ova vežba izvodi se malo drugačije. Sada je bebu potrebno staviti u ležeći položaj na stomak, a ruke joj postaviti ispod lica. Dok tako leži, vi jednom rukom držite bebine ispružene noge, a drugom rukom pravite blagi pritisak niz bebina leđa. Pritisak pravite uzduž i pored kičmenog stuba.

Kao što vidite vežbe nisu komplikovane. Uz malo praktikovanja postaće vam rutina, a čak i zabavna aktivnost. Bebe vežbanje ne doživljavaju kao nešto naporno. ako su raspoložene i u vašem društvu. Još ako to začinite pozitivnim emocijama i zanimljivim aktivnostima možete iz toga izvući višestruke koristi.

Do kada traje hipertonus kod beba?

 

Na ovo pitanje je teško dati odgovor. Koliko će hipertonus trajati zavisi od toga šta je uzrok problema, koja je vrsta u pitanju odnosno koja grupa mišića je zahvaćena i koliko uspešno se sprovodi lečenje.

Blaži oblik hipertonusa uglavnom ne uzrokuje značajne probleme tokom života jer se dobrom terapijom može uspešno ublažiti ili potpuno sanirati već u prvoj godini života bebe.

 

 

Teži oblici hipertonusa mogu ostaviti posledice tokom celog života kao što je problem sa kretanjem ili osetljivost kostiju. Posledice mogu biti blaže i teže, u zavisnosti od vrste hipertonusa kao i udruženošću sa drugim bolestima.

Posledice hipertonusa

 

Posledice hipertonusa zavise od mnogih faktora kao što je uspešnost terapije i udruženost sa drugim bolestima.

Ukoliko se terapija otpočne na vreme i roditelji budu dovoljno uporni, hipertonus se može uspešno izlečiti ne ostavljajući nikakve posledice u daljem bebinom razvoju.

Neprepoznati ili nelečeni hipertonus kod beba može imati ozbiljne posledice po detetov razvoj.

Problemi sa koordinacijom mogu se javiti zbog stalne napetosti mišića, što otežava izvođenje preciznih pokreta i aktivnosti koje zahtevaju finu motoriku.

Abnormalni hod može nastati kao rezultat neadekvatnog mišićnog tonusa u nogama, što može dovesti do nepravilnog hoda i kasnijeg razvoja hoda uopšte​ ​.

Loše držanje je još jedna moguća posledica, jer krutost mišića može uzrokovati da dete razvije nepravilno držanje tela, što može imati dugoročne efekte na njegovu fizičku strukturu i zdravlje kičme.

Kašnjenje u motoričkom razvoju je česta posledica hipertonusa, jer povećana napetost mišića otežava bebama da razvijaju i usvajaju normalne motoričke veštine u predviđenom vremenskom okviru​.

Potencijalne poteškoće u govoru mogu se javiti kao rezultat problema sa koordinacijom mišića lica i usta, što otežava pravilno formiranje reči i zvukova.

Ukoliko se hipertonus ne tretira na vreme, ove poteškoće mogu postati ozbiljnije i teže za ispravljanje kasnije u životu. Pravovremena dijagnoza i adekvatna terapija su ključni za minimiziranje ovih rizika i osiguravanje optimalnog razvoja deteta​

Da li se hipertonus može sprečiti?

 

Nažalost, odgovor je ne. Pojavu hipertonusa ne možete ni na koji način sprečiti. Kada pogledate uzroke ove  pojave jasno vam je i zašto. Najčešće do ovoga dolazi usled komplikacija na porođaju, a njih ne možemo prevenirati. Kada se dese, za sobom najčešće ostavljaju  posledice u većoj ili manjoj meri.

Iako se porođaj smatra najsrećnijim trenutkom za svakog roditelja, često sa sobom nosi nepredvidive traume. Nažalost njih ne možemo sprečiti, ali uz dovojno truda vrlo uspešno se mogu sanirati posledice i deci omogućiti što normalnije funkcionisanje.