Autor: Kako dete naučiti da jede samo i kada je zapravo pravo vreme za to? Prenosimo vam najbolje savete koji mogu pomoći da vaše dete počne da ručka samostalno!
Kada dete počinje da jede samo?
Verovali ili ne, ne postoji tačno vreme ili uzrast u kojem bi dete trebalo da počne da se hrani samostalno. Smatra se da oko prvog rođendana mališani počinju da koriste palac i ostale prstiće pravilno i da tada mogu sami da drže hranu i da jedu, ali to ne zvuči baš ok zar ne.
Beba od godinu dana nikako ne bi trebala da jede samostalno bez nadzora ali bi svakako mogla da proba da drži neku sitniju hranu i da je sama prinese ustima.
Do druge godine bi dete trebalo već da jede ponešto samo i da može da drži kašiku ili drugi pribor za jelo. Tada je gotovo sigurno da će kašike i hrane biti svuda osim u ustima, ali svaki početak je težak, a vežba ključ uspeha.
Oko treće godine bi dete trebalo da je sposobno da jede samostalno, naravno uz stalni nadzor roditelja. Dakle, hoće li vaš mališan početi da jede prstićima oko prve godine ili malo kasnije, i da li će kašiku držati kako treba – veće je pitanje individualnog razvoja, ali svakako je važno da savladaju ove osnovne funkcije pre 5. godine.
Zašto je važno da klinci počnu da se hrane sami?
Hajde da vidimo.
Zašto je važno da deca jedu samostalno?
Samostalno hranjenje ne samo da je važna prekratnica u motornim i kognitivnim razvojima, već je važno i za socijalizaciju, razvoj govora i mnoge druge stvari. Najvažnije je u stvari učenje i razvoj. Kada počnu da jedu sami deca zapravo istražuju baš sve – teksture, ukuse, osećaj toplo-hladno, tečno- čvrsto itd. Verujte da što je musaviji postor za jelo to je više mališan naučio o koordinaciji, delovima tela pa i o tome da će bananu lakše uzeti nego, na primer, supu. Takođe jačaju mišiće ruku i šake, a time se pripremaju za držanje kašika ili pribora za jelo, a kasnije olovke i bojica. Njihov usni aparat radi non stop i istražuje ukuse a i gradi jačinu jezika da bi kasnije lakše izgovarao reči.
Njihov mozak u ovom periodu pohranjuje toliko mnogo znanja koja će koristiti zauvek, a između ostalog jača i osnove za socijalizaciju. Pogotovo ako detetu date priliku da jede samostalno za stolom, kada i vi kao porodica, jedete. To je znak da ono može, da je sposobno i da je važno, a najvažnije da je deo vaše celine čak i ako napravi pravi dar mar i musavo je od glave do pete. Tako se stvaraju osnove za njegovo samopouzdanje i bolji i lakši razvoj i kasnije odrastanje.
Kako naučiti dete da jede samo?
Zapravo da bi dete naučilo da jede samostalno, morate mu dati priliku za to odnosno morate mu pripremiti hranu za njegov uszrast i pratiti napredak. Na primer najčešće se počinje sa takozvanom finger food odnosno hranom koja se jede prstićima. Zatim kako dete raste prelazite na upoznavanje sa priborom i korišćenjem istog i tako dalje.
Zapravo, možemo ovaj proces podeliti na nekoliko etapa ili faza:
Priprema za učenje
Priprema za učenje znači da bi trebali da bebu polako vodite u ovu sferu razvoja.
Prvo treba da se postarate da beba ima sigurno okruženje za jelo!
To znači da bi dete trebalo da ima svoje mesto iz kojeg neće ispasti ili kliznuti. Zatim je najbolje da ima čisto mesto ispred sebe gde će biti samo njegova hrana da ne bi uzimao sa stola, vukao pribor ili porušio sve oko sebe.
Zatim je red na pribor odnosno nabavku istog. Za početak neka to bude dublji tanjir od plastike ili silikona bez štetnih materija. Ovakav tanjir se neće razbiti ni kada ga mališan zalepi za pod. I to je to za početak, a vama će svakako trebati i mekana kašika sa savitljivim vrhom. Ovakva kašikica je super jer ne povređuje dečije desni i usta, pa kad sami počnu da je koriste znate da je sigurno.
Osim toga, vi budite spremni na dodatna kupanja, jer će klinci često biti umazani od glave do pete. Vlažne maramice nisu uvek najbolje rešenje, posebno ako je bebina koža osetljiva. Za česta kupanja, a i inače, treba vam blaga kupka na biljnoj bazi koja ne isušuje kožu.
Marija je takvom jednom kupkom potpuno opravila kožu svoje bebe koja je bila suva i sklona crvenilu i iritacijama. O čemu je reč? Pročitajte njenu ličnu priču na ovom linku: https://rastimozdravo.com/dr-pilar-kupka-za-bebe-licno-iskustvo/
Sad prelazimo na upoznavanje sa teksturama i ukusima.
Jedenje prstima i upoznavanje sa teksturama hrane
Kada upoznajete dete sa samostalnim hranjenjem važno je da mu date da jede prstićima hranu koja se ne mrvi, koja je relativno čvrsta i ne veća od kockice od 1cm. Ok, to vam se sigurno čini malim ali verujte da je njihov dušnik manji od prečnika male slamke za sokić, i da je i najsitnije zrno graška veliko ako se tamo zaglavi. Zato, male komadiće i strogi nadzor.
Najbolje je početi s na primer bananom. Em je svi vole em je laka za pripremu, i oni će je malo razmuljati po prstićima ali i u slast pojesti. Uz bananu će lako naučiti da uzimaju male komadiće sami i traže usta i ručkaju. Posle možete probati da im date i kuvani krompir, baby šargarepu, koje zrno graška i kukuruza kuvanog, borovnice i sve ostalo. Ovde već polako prelazimo na korake koji mogu olakšati bebinu adaptaciju na samostalno hranjenje, a evo i koji su:
Korak 1 – istraživanje hrane
Od ključnog je značaja da detetu date da istražuje. Znamo da to znači više posla, jer će sve biti zamazano hranom, ali isplati se! Kada mališani osete slobodu i samostalnost mnogo brže napreduju nego kada im to uskratite.
Najpraktičnije je da dete postavite u stolicu za hranjenje, stavite mu silikonsku portiklu koja se lako pere i ispred njega hranu koju ste spremili.
Namirnice koje su super za početak su na primer skuvane kockice krompira i šargarepe, čak i manji cvetići brokolija jer izgledaju vrlo zanimljivo. Dete će samo instinktivno uzeti hranu i malo stiskati, gledati i zatim prineti ustima jer bebe najbolje istražuju ustima. I tako započinje prvi korak ka učenju samostalnog hranjenja i budite spremni na to da će nešto prihvatiti lakše, a nešto neće hteti da nastave da jedu. I to je ok, ni mi ne volimo baš sve što se pred nas stavi da probamo.
Korak 2 – pomoć roditelja
Roditelji uvek moraju biti uz mališane kada počinju da jedu, čak i kasnije kada se poprilično osamostale i porastu, nadzor odraslih za obrokom je obavezan.
Uvek postoje opasnosti od zagrcnjivanja i gušenja hranom, jer koliko god da su oni spretni, nekad ipak požure ili uzmu prevelik zalogaj. Zato je važno da ste uvek tu, ali i da budete od pomoći. Pod pomoći mislimo da prvo pokažete primerom jer deca najbolje uče na ovaj način. Znači zasučite rukave i sedite pored deteta i jedite prstima hranu koju i ono treba da jede. I uživajte – oni se oduševe kada vide da je vama ukusno pa požure da i oni probaju. Zatim budite tu da pokažete da se hrana ne mora baš uvek stiskati.
Malo kasnije kada dete shvati da može samo da jede rukama, uključite kašikicu u ovu zabavu. Najbolje je da kockice hrane stavite u činijicu i opet pokažete kako ovo funkcioniše. U početku će se dete mučiti da uhvati hranu u kašiku, ali vrlo brzo uspeju u tome uz vašu pomoć. Naravno, vi ćete dodati hranu detetu jer oni obične ne pojedu baš mnogo kada počnu da se hrane samostalno, odnosno kada vežbaju.
Korak 3 – Samostalno hranjenje
Treći korak podrazumeva da je dete spremno da samo kašikom i pomalo prstićima uzima hranu i jede je. U ovom koraku će vrlo lako naučiti koja hrana je tečnija i kako nju da jede i koja je čvrsta i kako da je zahvati.
Najbolja opcija za ovaj korak jeste palenta ili griz. Oni imaju srednju teksturu koja ne beži po tanjiru kao čvrste namirnice i ne curi kao supa ili neki sos. Kada detetu date kašiku i ono zahvati palentu i prinese ustima i uspe da to ponovi barem 5 puta, uspeli ste – idete ka tome da počne da samostalno jede i pri tome pojede čitav obrok. Naravno uvek uz vašu pomoć i pomno praćenje.
Takođe je dobro da dete uvek ima i čašu ili flašicu za pijenje vode koja se ne prosipa. Ovakve flašice su super kao dodatak osamostaljivanja i podstiče njihovo samopouzdanje kada uče da se hrane jer su već savladali da piju sami.
Kada beba može da pije sama iz flašice?
Što se pića tiče i umeća u tome, bebe su spremne već kada počnu da hvataju igračke ili predmete oko sebe.
Tada možete da im date da drže flašicu, ali za početak praznu. Kada savladaju držanje flašice jer je obla, možete da je napunite i date da proba da pije i drži sama. Naravno morati biti spremni na to da će flašica biti bacana, ispuštena, da će se skvasiti, i da se mogu i zagrcnuti i da je potrebno da odmah budete tu i priskočite u pomoć.
Posebno su zgodne one flašice koje imaju držače, odnosno male ručkice i silikonske šare po sebi. Ovakve flašice bebe i deca brže nauče da drže jer imaju za šta i nisu potpuno glatke pa ispadaju. Takođe možete probati sa flašicama koje se zovu sipi cups koje imaju drugačiju cuclu, i ne prosipaju se, a i od materijala su koji se ne lomi.
Beba bi trebala da počne da pije sama već oko prve godine, a neke i ranije od 8. meseca.
Ipak, ako to nije slučaj kod vas, ne brinite imate vremena da naučite, možda i naporedo sa učenjem samostalnog hranjenja.
Kako naučiti dete da pije samo iz čaše?
Čaša uopšte nija laka za korišćenje kada ste mali i imate male ručice i još manja usta. Prosto iz čaše se toliko lako prolije tečnost, a još lakše ispadne iz malih prstića. Zato deca sama nauče da piju iz čaše tek posle 2. godine ili još kasnije i to je u redu.
Postoje i oni koji ovo savladaju ranije, pa ne možemo reći kada je pravo vreme za učenje ove veštine. Međutim možemo podeliti neki savet poput nabavke čaše koja ima poseban dizajn da se ne proliva. U pitanju su čaše sa udubljenim poklopcem, koji propušta malo tečnosti pa dete i dalje ima osećaj da pije iz čaše. Ovo je super za početnike jer i ako proliju to će biti mala količina, a opet će naučiti da kontrolišu koliki je nagib potreban da bi tečnost tekla ali bez zalivanja i prosipanja.
Još prostiji način je da date detetu malu količinu tečnosti u čašu zabavnih boja, i postavite peškirić ispod vrata a zatim pratite šta radi i ispravljate kada preterano “navrne” čašu. Vrlo brzo će skapirati da tečnost treba da dođe samo do usta i da se guta, a ne sve do očiju i vrata.
Takođe slamčice nisu loša stvar u ovom slučaju jer deca zadovoljavaju potrebu na lakši način, ne osećaju se obeshrabreni što ne uspevaju sami da piju. Međutim slamka treba da bude samo kratkotrajno prelazno pomoćno sredstvo, jer može da utiče na odlaganje učenja samostalnog pijenja. Cilj jeste da se dete nauči da pije samo iz čaše, zato slamku samo ponekada, a puno truda i strpljenja i presvlačenja uvek dok se ne savlada ova nova veština!
Kada dete treba da jede prstima i kako?
Vreme za jelo prstićima je od onda kada dete pokaže interesovanje, što može biti od 8. meseca, ali najčešče je početak oko prvog rođendana.
Često roditelji bas prvu rođendansku tortu daju detetu da samo rukicama rasturi i jede. Zapravo, najbolje ćete samo znati kada je dete spremno za to i zato ne treba žuriti, ali ukoliko dete ne pokazuje interesovanje za ovim, ili se preterano gadi na teksture, možete se posavetovati sa stručnim licem.
Gađenje je kod dece vrlo često, jer dolazi do takozvanog preopterećenja čula, prosto je stimulans na čulo dodira ogroman i dete nagoni na gađenje. Međutim ako je ovakva reakcija na svaku tekstruru i svaku namirnicu, najbolje je potražiti savet stručnjaka.
Deca obožavaju da dobiju priliku da nešto učine sami, a kako i inače sve trpaju u usta tako će biti i sa finger food metodom. Radoznalo će uzimati hranu, gnjeckati je, malo i bacati i zatim i strpati u usta. Kada vi primerom pokažete da je ta borovnica, na primer, baš ukusna, i oni će je rado probati. E sad, da li će im biti jednako fina – pitanje je. Zato uvek imajte spreman rezervni obrok koji ćete im ponuditi, a i koji ćete im sami dati da bi ipak nešto konkretno i pojeli u periodu učenja jedenja prstićima.
Kako i kada naučiti dete da koristi pribor za jelo?
Kada je pribor za jelo u pitanju, prva stavka će biti mekana kašičica za bebe. Ovo je prvo jer nema povrede a oni posebno vole da žvaću tu kašikicu. Važno je da kada počnu da traže je uzmu, vi im je i date. Oni će vam to i pokazati jer svaki put kad je prineste njihovim ustima u pokušaju da ih nahranite oni će je otimati. I tako će preuzeti prevlast nad kašikom i pokušati sami da je koriste. Tada vi u nju ubacite nešto poput griza jer je lepljiv, ne curi i neće lako spasti, i pustite da sami taj zalogaj dopreme do usta. Kasnije sve ide mnogo lakše.
Kada je viljuška u pitanju, nije svejedno, ipak se mogu ubosti, ali dok ste vi tu, to se neće desiti. Za početak narežite na primer kivi jer nije tvrd i dajte da probaju da ubodu i jedu. Viljuška za početak treba da bude tupih vrhova i ne previše tvrda ali ni meka jer neće moći ništa da ubodu. I naravno strpljenje, jer savladali su kašiku, pa će i viljuški koristiti na isti način dok ne vide da sa njim lakše ide ako se nešto bocne.
Kada veća deca uče da koriste pribor, onda računamo na to da su osnove savladali kao mali do 3. godine i da mekani pribor više nije u igri. Za početak možete da im ponudite kašiku i viljušku pa i tupi nožić od tvrde plastike bez štetnih materija. Ovakav pribor je odličan za prelaz i lako mogu da se nauče da ga koriste. Sa nožićem je posebno dobro da barataju i pre hranjenja, na primer dok u igri plastelinom nešto prave, ili dok se kroz igru trude da pomognu u kuvanju. Na taj način će lakše naučiti da seckaju nego kada je samo hrana u pitanju.
Deca do 5. godine bi trebala da znaju da jedu samostalno sa priborom, uz pomoć pri sečenju nekih namirnica.
Šta ako beba neće da jede sama?
Sve je lako kada beba hoće da učestvuje, ali šta kada neće da jede sama?
Tada je vreme da postanete stručnjak za animaciju i ekspert za ponavljanje do beskraja.
Znamo da je frustrirajuće ponavljati nešto što je možda u napred osuđeno na propast, ali sa malm decom je to tako. Što ste vi uporniji to su veće šanse da će ono početi da razvija interesovanje za samostalnim jelom. Naravno, ovo se odnosi na decu koja su samo strašno tvrdoglava, ali ipak se na kraju privole i nauče da barataju prstima, a i priborom za jelo vrlo brzo. Animaciju u vidu male predstave samo za njih kroz koju pokazujete kako tata uči da jede ili mama jede i uživa a i baka, ili njihov omiljeni plišanac mogu da pomognu da beba zgrabi hranu i počne da je žvaće.
Kada su u pitanju deca sa razvojnim poteškoćama priča je malo drugačija. Izuzetno je važno da ispratite vaše dete i ako ne prati vaš pokret, ima druga kašnjenja u motoričkom ali i kognitivnom razvoju, ne obraća pažnju na ono što je ispred njega i slično, potražite pomoć stručnih lica. Uz pravilnu pomoć i vežbe mnoga deca sa nekim razvojnim deficitom uspeju da savladaju samostalno hranjenje i mnoge druge važne veštine.
Saveti za pripremu deteta da jede samo
Evo šta smo saznali i koji su najbolji saveti ali i trikovi da deca počnu da jedu samostalno:
- Uključite ih u sve u vezi sa hranom! Neka biraju namirnice, neka učestvuju u pripremi i zatim i probaju to što su odabrali i spremili ili bar u tome pomogli. Deca uče kroz igu, pa neka onda sve bude jedna velika igra učenja da se hrani.
- Naoružajte se strpljenjem, sredstvima za pranje i uvek imajte spremna bar 2 obroka. Ovo zvuči kao da idete u neki pohod na prolećno spremanje, ali stvarno je tako. Neće samo dete biti musavo već i sto, stolice, tepih, zidovi a u nekim slučajevima čak i plafon. Neverovatno je kako kašikica može da služi kao dobar katapult. Što se rezervnog obroka tiče, to je u stvari onaj koji će beba zapravo pojesti uz vašu asistenciju. Ono što stavite pred njih će biti svuda naokolo a najmanje u ustima, a ovaj što ste spremili kao rezervni ćete vi sporadično davati i dete će opet biti sito.
- Zabavljajte se jer ako ovo shvatite kao obavezu, bićete nervozni a samim tim i dete i onda učenje ide mnogo sporije. Znamo da nije lako da se fokusirate na zabavu kada grašak leti po sobi, ali verujte da će i to brzo proći i sve će biti samo lepa i zabavna uspomena, pa neka onda od početka bude tako – zabavno.
Samostalno jedenje je velika prekretnica u razvoju mališana i važno je da ih podržite i pomognete im da to savladaju. To je ipak veština koju uče za ceo život i koristiće je zauvek, zato imajte strpljenja jer uče nešto vrlo važno, a to nije baš lako.
