Bez žurbe! Evo kad beba počinje da sedi i zašto ne sme pre!

Saznajte kada beba počinje da sedi i zašto se ni po koju cenu ne sme stavljati da sedi pre vremena? Evo zbog čega je to važno.

Faze razvoja sedenja kod beba

 

Razvoj sedenja kod beba je fascinantan proces koji se odvija postepeno, kako se njihova mišićna snaga i koordinacija razvijaju. Svaka beba je jedinstvena i razvija se svojim tempom, ali postoje opšti vremenski okviri kada se određene veštine obično pojavljuju.

4-6 meseci: Podržano sedenje

 

U ovom periodu, bebe obično počinju da pokazuju interesovanje za sedenje. Sa oko četiri meseca, većina beba može kratko vreme da sedi uz podršku, kao što su jastuci ili roditeljske ruke. Evo nekoliko karakteristika ove faze:

• Mišićna snaga: Bebe počinju da jačaju mišiće vrata i leđa, što im omogućava da drže glavu uspravno.
• Podrška: Tokom ovog perioda, podrška je ključna. Roditelji mogu pomoći bebi tako što će je držati u sedećem položaju ili koristiti jastuke kao potporu.
• Ravnoteža: Bebe uče kako da balansiraju u sedećem položaju, ali još uvek nisu dovoljno stabilne da sede samostalno.

6-8 Meseci: Samostalno sedenje

 

Između šestog i osmog meseca, većina beba postaje sposobna da sedi samostalno bez podrške. Ovo je uzbudljiva faza u kojoj bebe postaju sve nezavisnije. Ključne karakteristike ove faze uključuju:

• Stabilnost: Bebe su sada dovoljno snažne da drže svoj trup uspravno i održavaju ravnotežu bez pomoći.
• Ruke kao podrška: U početku, bebe često koriste ruke kao podršku dok sede. Postavljaju ih ispred sebe na pod kako bi održale stabilnost.
• Istraživanje: S obzirom da sada mogu stabilno da sede, bebe imaju slobodne ruke za istraživanje igračaka i okoline.

8-10 Meseci: Usavršavanje sedenja

 

U ovom periodu, bebe postaju još stabilnije i počinju da usavršavaju svoje sedeće veštine. Mogu lako prelaziti iz ležećeg u sedeći položaj i obrnuto.

• Prelazi: Bebe mogu prelaziti iz ležećeg u sedeći položaj bez pomoći, koristeći ruke i noge za guranje.
• Igre i istraživanje: Sedenje je sada stabilno i beba koristi obe ruke za igru i istraživanje.
• Različiti položaji: Bebe eksperimentišu sa različitim sedećim položajima, kao što su sedenje sa ispruženim nogama ili u turskom sedu.

10-12 meseci: Potpuna kontrola

Do prvog rođendana, većina beba ima potpunu kontrolu nad sedenjem. Mogu brzo i lako prelaziti između različitih položaja i koriste sedenje kao osnovu za druge veštine, kao što su puzanje i stajanje.

• Fleksibilnost: Bebe mogu bez problema prelaziti između sedenja, puzanja i stajanja.
• Istraživanje Okoline: Sada kada su potpuno stabilne, bebe mogu da se fokusiraju na istraživanje okoline, često koristeći sedenje kao osnovnu poziciju za dalji razvoj.

Svaka faza razvoja sedenja je važan korak ka postizanju fizičke nezavisnosti. Važno je pratiti tempo razvoja svoje bebe i pružiti im podršku i podsticaj kroz igru i interakciju. Ako imate bilo kakve zabrinutosti u vezi sa razvojem svoje bebe, konsultujte se sa pedijatrom kako biste osigurali da se sve odvija u skladu sa očekivanjima.

Sa koliko meseci beba sedi?

 

Periodi i faze razvoja kod beba u prvoj godini života se smenjuju toliko brzo da se ponekada zapitamo šta se to događa i da li vreme stvarno leti. Tako se od jednom od male dremljive loptice koja samo jede i spava, stvori mali plačljivko koji ne spava više od 15minuta (u rukama) pa do znatiželjne bebe koja se sama okreće na podlozi. I tek tako, odjednom imate malo čudo koje se uspinje i naginje i trudi da sve vidi i da sedne da ima bolji pogled u svet.

Taj period kada beba pokušava da sedne i kada može da počne da sedi je otprilike između 4 i 6 meseca.

Smatra se da tada bebe vežbaju i jačaju mišiće i pokušavaju da se podignu u sedeći položaj i da se pre toga ne smeju postavljati da sede.

Čak i u tom periodu bebe ne treba stavljati da sede samostalno bez potpore i duže od 2 minuta.

Tek u periodu između 6 do 9 meseci, kada se beba sama posedne i ostane u sedećem položaju, tada je spremna da sedi.

Nakon toga se razvija dalje do puzanja, stajanja i na kraju hodanja.

Iako vam se čini da je beba spremna da sedi i da neće škoditi da malo sedne i posmatra okolinu – sačekajte. Svakako uskoro nećete moći da je stignete pa uživajte još malo dok možete.

Zašto treba sačekati sa postavljanjem bebe u sedeći položaj?

Pročitaćete u daljem tekstu!

Preduslovi koji su potrebni da bi beba smela da sedi

 

Postoje neki preduslovi koji su potrebni da bi beba mogla da sedi i da se izbegnu problemi u fizičkom razvoju dece.

 

 

Ako pomno pratite svoje dete, već ćete i sami uvideti neke znake, ali evo da ih malo pojasnimo:

• Potrebno je da beba može da drži glavu čvrsto. Jedna provera koju pedijatri često rade tiče se čvrstoće mišića bebe i držanja glavice. To se ujedno smatra i kao preduslov za sedenje – povlačenje bebe za podlaktice iz ležećeg u sedeći položaj. U toj proveri, beba treba da drži glavicu čvrsto, povijenu u napred tako da skoro dodiruje bradom grudi u centralnom položaju. To ukazuje na spremnost i čvrstinu mišića vrata, glave i kičme.

Ukoliko bi se beba koja ne može da drži glavu čvrsto, posela i ostavila da sedi, stvaralo bi se opterećenje na kičmeni stub, kao i krivljenje  u vratnom i u lumbalnom delu ,što nikako nije poželjno.

• Još jedan preduslov da je beba spremna je i ako se samostalno okreće sa leđa na stomak i sa stomaka na leđa, drži glavu uspravno dok je na stomaku na čvrstoj podlozi. Vaša beba se čak i pomera u napred prema željenom objektu dok je na stomaku, doduše migoljeći se više nego puzeći, ali opet.. Beba se u ovom položaju odiže rukama kao da radi neki mini sklek, a onda se polako i odguruje rukama sve dok se skoro ne posedne. I ovo je preduslov i poza koja se manifestuje podupiranjem bebe o podlogu mada je ona karakteristična za period između 7 i 9 meseci.

Pored ovih preduslova, tu su i neki znaci da je beba spremna da sedi :

Znaci da je beba spremna da sedi

 

• Primetili ste da čim je u blago podignutom polu-ležećem položaju beba grabi napred i povlači se da sedne. Često primetite da se odguruje ili podupire rukicom da se dočepa sedećeg položaja? To je još jedan znak da je beba spremna za sedenje.
• Sledeće na šta možete obratiti pažnju jeste položaj bebe dok je u ležećem položaju na tvrdoj podlozi. Ako beba podiže nogice ka gore, dodiruje rukicama stopala, kolena, čvrsto drži igračku u ruci i prinosi je ustima, glava je u centralnom delu naspram tela, vaša beba praktično sedi dok leži. Ako je pogledate iz ležećeg položaja ona već sedi sa nogama u vazduhu, ispred sebe i igra se. To je jedan od indikatora da je beba spremna da pokuša da sedi, ali nije poziv da je stavite da sedi. Morate pustiti da to dođe samo od sebe.

Ipak, svaki od ovih preduslova i znakova ne znači da treba da podignete bebu i stavite da sedi. To nije dobro za njen fizički razvoj. Svaku fazu u razvoju beba mora da postigne sama u vreme kada je njeno telo spremno za to. U suprotnom mogu da se jave razni razvojni problemi. Povremeno sedenje u krilu majke ili potpomognuta jastucima, nije strašno, ali takvo sedenje treba da bude kratkotrajno i uz nadzor.

Jedna od prvih situacija u kojima će biti lakše funkcionisati kada bebi sedi jeste hranjenje, a zatim i sedenje na noši i kupanje. Ovo je prekretnica u kojoj većini dece kupanje postaje prava zabava u kojoj uživaju.

 

Da bi uživanje bilo potpuno, poželjno da bebu pri tom ne peku oči, ni koža nakon kupanja. Zato je najbolje da korisite kupke na biljnoj bazi bez štetnih sulfata, parabena, silikona, ftalata, boja i alergenih mirisa. Dr Pilar kupka sa šamponom je nešto što mališani obožavaju, a i mame su zadvoljne negom koju pruža. I vaša beba može uživati u kupanju ako je naručite na ovom linku: doktorpilar.com/kupka-sampon-za-bebe-i-decu/

 

Ovo možete primeniti od prvog dana, ali sa sedenjem ipak polako i korak po korak.

Zašto ne valja prerano stavljati bebu da sedi?

 

Sedenje kao radnja se ne čini preterano zahtevno. Međutim u toku sedenja stvara se opterećenje na karlicu, kičmu, donje ekstremitete.

 

 

Kada se to uzme u obzir, i malo razmisli o tome da beba nikada nije iskusila takvo opterećenje, više i ne deluje kao obična radnja, zar ne?

Ako beba nije dovoljno spremna fizički za sedenje, a forsirana je u taj položaj, smatra se da bi mogli da se pojave razni problemi u daljem razvoju. I to ne samo u fizičkom smislu poput krivljenja, usporenog motoričkog razvoja, već i u kognitivnom smislu.

Neki stručnjaci smatraju da prerano sedenje, kao i stajanje ili hodanje, mogu uzrokovati probleme koji dolaze dosta kasnije poput razvoja govora pa čak i poteškoća u učenju.

Teško je zamisliti da je nešto prirodno kao sedenje potencijalni uzrok slabog napredovanja u školi. Ali naučna otkrića u vezi povezanosti centara u mozgu između motoričkog i kognitivnog dela čoveka svakim danom otkrivaju sve veće veze između njih.

Tek kada beba pokaže spremnost, a prethodno su potvrđeni preduslovi za to, treba razmotriti opciju postavljanja bebe u sedeći položaj.

Potencijalne ppasnosti preranog sedenja i kako ih izbeći

 

Prerano forsiranje sedenja kod beba može dovesti do različitih problema u njihovom fizičkom razvoju. Evo nekoliko ključnih rizika i saveta kako ih izbeći:

1. Problemi sa kičmom:Prerano sedenje može prouzrokovati preopterećenje bebine kičme koja još uvek nije dovoljno razvijena i snažna da podrži težinu tela u sedećem položaju. To može dovesti do deformiteta kičme i problema sa držanjem u kasnijem životu.
2. Mišićna neravnoteža: Ako beba previše vremena provodi u sedećem položaju pre nego što je spremna, može doći do neravnomernog razvoja mišića. Neki mišići mogu postati prenapeti dok drugi ostaju slabi, što može uticati na dalji motorički razvoj.
3. Ometanje prirodnog razvoja: Preterano forsiranje sedenja može ometati prirodan proces razvoja drugih veština kao što su puzanje i istraživanje okoline. Bebe koje prerano sede mogu manje vremena provoditi u položajima koji podstiču druge važne razvojne veštine.

Kako izbeći rizike?

• Podržano sedenje: Kada bebu postavljate u sedeći položaj, koristite jastuke ili drugu meku podršku koja će pomoći bebi da održi ravnotežu bez naprezanja kičme. Pustite bebu da sedi u ovom položaju samo kratko vreme i nikada ne ostavljajte bebu bez nadzora.
• Izbegavanje sedalica:  Sedalice, kao što su ljuljaške, autosedalice i hranilice, treba koristiti umereno. Preterana upotreba može ometati prirodan razvoj mišića i kičme. Umesto toga, podstičite bebu da provodi vreme na stomaku (“tummy time”) kako bi razvijala mišiće leđa i vrata.
• Pratite signale bebe: Svaka beba se razvija svojim tempom. Pratite bebine signale i omogućite joj da sama postepeno istražuje sedeći položaj kada bude spremna. Ako beba pokazuje znakove umora ili nelagodnosti dok sedi, vratite je u ležeći položaj.

Najbolje je posavetovati se sa pedijatrom koji će ukazati na sve potrebne stvari u vezi sedenja bebe. Pa čak i tada, treba pustiti bebu da sama pokuša i prođe kroz ovu fazu, kada je spremna. Verujte, to se dešava veoma brzo i nema potrebe za požurivanjem prirodnog toka stvari.

Kako naučiti bebu da sedi?

 

Bebe i deca uče po uzoru, odnosno primeru, posmatrajući svet oko sebe. U kasnijem životnom dobu to postaje mnogo izraženije, pa ako roditelj često sedi u “turskom” sedu, verovatno će i dete sedeti tako, kasnije kada se izvešti. I tako je u mnogim prirodnim situacijama u životu. Nismo ni svesni koliko toga radimo upravo po uzoru na naše roditelje.

Da bi pospešili pravilan fizički i motorički razvoj deteta važno je da bebu postavljamo u ležeći položaj na stomaku na čvrstoj podlozi. Kad god imate priliku, stavite prostirku na pod i polegnite svoju bebu potrbuške na pripremljeno mesto. Čak i ako beba u početku negoduje i ne sviđa joj se ovaj položaj, smatra se da upravo boravak na stomaku pomaže bebi da ojača mišiće i priprema je za sledeće faze, sedenje, puzanje, stajanje i hodanje.

Ako beba plače u početku i buni se, promenite položaj, ali ne odustajte. To su sam neke od vežbi za bebe. Pokušavajte svakodnevno animirajući je.  Na primer kada postavite podlogu stavite bebine omiljene igračke ispred nje i pozivajte je, pričajte joj. Postepeno će se interesovanje za ono ispred nje povećati, pa će početi da gleda u tom pravcu, drži glavu čvršće i tako redom. Uskoro će pokušati sama da se “domigolji” do igračaka ili vas. Zatim će se rukicama održavati izdižući gornji deo tela i glavu iznad podloge i kada dovoljno ojačaju mišići tela i vrata, pokušaće da sedne.

Kada primetite ovu gradaciju razvoja i jačanja vaše bebe, možete pokušati da je postavite u sedeći položaj, na par sekundi do pola minuta. Možete je i posesti u udoban položaj i okružiti je jastucima za potporu. Potpora je važna u početku jer bebe baš i nemaju razvijen osećaj za ravnotežu pa se mogu prevaliti na stranu. I hoće, sigurno, u početku dok same ne otkriju kako i na koji način trebaju da sednu, a da se ne prevrnu.

Svakako, ovo treba shvatiti kao pomoć koju možete pružiti bebi u fazi kada uči da sedi, ne trebate forsirati ovaj položaj ako beba nije spremna. 

Kada beba sme da sedi u krilu?

 

Sedenje bebe u krilu nije baš preporučljivo pre nego se beba sama posedne, makar i u polu-sedeći položaj. To može biti u periodu između 6 meseci i prve godine, ali u principu, dok beba ne sedi na čvrstoj podlozi, nije dobro ni da sedi na krilu.

 

 

Čvrsta podloga je idealna za boravak bebe koja uči da sedi, a kolena to nisu. Ako ste već stavili svoju bebu na minut u vaše krilo, nije strašno, ali ne treba preterivati i forsirati ovakvo sedenje.

Isto važi i za ljuljaške i slična sredstva za animaciju bebe. Beba je u njima obično pasivna i zabavlja se nepoznanicom u kojoj se zadesila, ali sedenje i ljuljanje onda kada njena kičma još nije spremna, može rezultirati problemima u vidu krivljenja kičme, pogrbljenosti, neravnomerno razvijenim mišićima i slično.

Kada beba sme da sedi u kolicima?

 

Svima koji imaju bebu ili je očekuju je poznato da kolica imaju više položaja: ležeći, polu-sedeći i sedeći. Tako nekada roditelji poneseni raznim naprecima svoje bebe podignu bebe za taj jedan stepen ranije nego što bi trebalo. To ne mora biti opasno ukoliko se ponekada desi, ali ukoliko se redovno praktikuje – već smo spomenuli moguće posledice.

Zato je najbolje vreme da počnete da podižete naslon kolica onda kada primetite da beba kada je u kolicima počne da povlači svoje telo na gore, ka sedećem položaju, da vidi šta se dešava oko nje.

Tada možete podići za taj jedan stepen, a sa jačanjem i poboljšanjem sedenja bebe i u sedeći položaj. Ipak treba voditi računa da pratite svoju bebu i procenite da li je i kada je spremna za takvu vožnju u kolicima.

Kada beba sedi samostalno?

 

Samostalno sedenje bebe se neće desiti onda kada primetite da se beba podiže i namešta u ovaj položaj.

 

 

U početku će sedenje biti uz potporu, sa malo padanja odnosno prevaljivanja na stranu.  Postepeno će beba biti sve stabilnija i vreme sedenja u uspravnom položaju će se povećavati od par sekundi na par minuta.

Primetićete da se ponekada beba nađe u položaju u kom se podupire jednom rukom i polako izdiže u sedeći položaj.

Ova  faza oslanjanja na ruku je prethodnica samostalnom sedenju.

Morate znati da se smatra da beba sedi samostalno tek onda kada uspe sama da se postavi u sedeći položaj i zadrži se u njemu par minuta.

Period kada se ovo dešava je obično između 9 i 15 meseci, ali to zavisi od bebe.

Neki stručnjaci smatraju da beba nije spremna da sedi pre 7. meseca,  mada mnoge bebe počnu da se povlače u sedeći položaj sa 5 meseci života. Vreme kada bebe sede je individualno i uvek u zavisnosti od toka razvoja bebe.

Kada se treba zabrinuti ako beba ne sedi?

 

Razvitak beba je potpuno individualan, i zavisi od mnogo faktora, ali postoje neke norme koje se smatraju verovatnim vremenom nekih pojava i radnja u fazama razvoja.

Tako se, na primer, smatra da bi beba do 3 ili 4. meseca trebala da može da drži glavu uspravno i čvrsto, što je dalje uslov za sedenje. Ako beba nije uspela da drži glavu čvrsto do tog perioda potrebna je kontrola i savet lekara. 

Takođe se smatra da bi beba trebala da počne da sedi samostalno oko 9. meseca života, i ako nema napretka u tom pravcu takođe treba posetiti stručno lice.

Prvi preduslov koji je već spomenut gore u tekstu, za pravilan razvoj bebe jeste čvrsto uspravno držanje glavice, koje kasnije vodi u fazu sedenja, zatim puzanja pa sve do hodanja.

Zato treba pomno pratiti bebu i reagovati blagovremeno. Svakako da je savetovanje sa pedijatrom u prvoj godini života deteta često, ali ne oklevajte da pitate i potražite savet za svaku nedoumicu u vezi razvoja svoje bebe!