Autor: Imate 43 godine i ciklus vam je i dalje uredan, gotovo na dan tačan. Ali već šest meseci se budite u tri ujutru i ne uspevate ponovo da zaspite, na sastanku vam pobegne reč koju koristite dvadeset godina, i nervozni ste bez razloga koji umete da imenujete. Kod lekara čujete ono što čuje većina žena vaših godina: verovatno je stres, odmorite se.
Dr Pilar Svetlana, doktor medicine, kaže da je to danas najčešća priča koju čuje od žena srednjih godina, ali i najčešće promašena adresa.
Perimenopauza ne počinje onda kad stane ciklus
Najveća zabluda, i među ženama, a i među nekim lekarima, jeste da perimenopauza počinje onog trenutka kad ciklus postane neredovan. Istraživanje kasne reproduktivne faze, objavljeno u časopisu Menopause, pokazuje suprotno: buđenje usred noći, noćno znojenje, osetljivost dojki, razdražljivost i teškoće s koncentracijom javljaju se i pre nego što ciklus postane neredovan, dok su promene u dužini ciklusa i količini krvarenja još uvek suptilne. Autorke ovog istraživanja posebno beleže da većina žena te promene ne očekuju pre pedesete godine i da ih iznenadi kada se pojave ranije.
Kanadsko udruženje za menopauzu formuliše to jednostavno: simptomi mogu doći pre promena ciklusa, a promene ciklusa mogu doći bez ijednog simptoma. Dve stvari koje žene godinama povezuju i misle da obavezno idu zajedno, u paketu.
„Žena dođe i kaže: ne mogu biti u menopauzi, imam uredan ciklus. A upravo je to najčešća slika rane perimenopauze gde se telo menja pre nego što kalendar to pokaže.”
dr Svetlana Pilar
Kada zaista počinje perimenopauza
Brojke nam pomažu tu više od osećaja. Endokrine promene karakteristične za početak perimenopauze javljaju se u proseku oko 45. godine, a medijana početka perimenopauze u studijama iz industrijalizovanih zemalja je 47,5 godina. Prirodna menopauza, tj. dvanaest meseci bez ciklusa, nastupa u proseku oko 51. godine.
Ali prosek nije pravilo. Klivlend klinika navodi da perimenopauza kod nekih žena počinje već krajem tridesetih, a kod nekih tek sredinom pedesetih. Hormonska tranzicija najčešće traje četiri do osam godina, a kod nekih žena može potrajati čak deset.
To znači da žena koja u 42. godini oseti prve promene nije izuzetak niti je „prerano” — ona je unutar potpuno očekivanog raspona.
Simptomi koji se najčešće pripišu stresu
Valunzi su najprepoznatljiviji, ali daleko od jedinog signala. U velikoj američkoj SWAN studiji, koja prati žene od 1994. godine, do 80% učesnica prijavilo je valunge ili noćno znojenje u nekom trenutku tranzicije. Još važnije: kod žena sa učestalim tegobama one su trajale medijalno 7,4 godine, mnogo duže od uvreženog verovanja da su valunzi nešto što traje „par godina”.
Tu su nesanica i umor koji se ne mogu tek tako rešiti spavanjem, ali i promene raspoloženja, anksioznost, teškoće s koncentracijom, dobijanje kilograma oko struka i pad libida. Podatak koji mnoge žene možda ne znaju jeste da je kasna perimenopauza period povećane ranjivosti za prvu epizodu depresije u životu.
„Žene mi se žale da im se menja ličnost. Ali to nije baš tako. Ne menja se ličnost, već hormonska podloga na kojoj ta ličnost funkcioniše. To je ogromna razlika, i za ženu, a i za njenu porodicu.”
dr Svetlana Pilar
Zašto vam nalaz hormona verovatno neće dati odgovor
Ovo je deo koji najviše iznenađuje. Britanski NICE vodič, jedan od najstrožih kliničkih standarda u Evropi, izričito preporučuje da se kod zdravih žena od 45 godina naviše perimenopauza i menopauza prepoznaju na osnovu simptoma i istorije ciklusa, i bez laboratorijskih nalaza.
Razlog je jednostavan: FSH tokom perimenopauze oscilira iz dana u dan i ne korelira sa težinom simptoma. Jedan dan nalaz hormona može biti u normalnom opsegu kod žene koja je duboko u perimenopauzi, a naredne nedelje možemo dobiti sasim druge vrednosti. Poznavanje tih vrednosti, kako stoji u vodiču, neće promeniti lečenje.
Izuzeci svakako postoje i važni su: FSH se uzima u obzir i tumači kod žena između 40 i 45 godina, koje imaju simptome uz promene ciklusa, i kod žena mlađih od 40 kod kojih se sumnja na prevremenu menopauzu. Druge analize, na primer funkcija štitaste žlezde ili krvna slika se rade kada treba isključiti stanja koja liče na perimenopauzu, a potrebno ih je lečiti.
Tri koraka koje dr Pilar Svetlana preporučuje
Vodite dnevnik. Tri meseca beležite datum ciklusa, kvalitet sna, valunge i raspoloženje ili drudge simptome koje imate. To je najjači dokument koji možete doneti lekaru, jači od bilo kog pojedinačnog nalaza.
Promenite pitanje. Ne pitajte „koji hormon da izvadim”, nego opišite obrazac: šta se javilo, kada, koliko traje, koliko vam remeti dan ili noć.
Ne preskačite kontracepciju. Trudnoća je u perimenopauzi i dalje moguća, sve dok ciklusa ima.
Znati u kojoj ste fazi nije akademsko pitanje. To je često razlika između tri godine trpljenja i tri meseca prilagođavanja.
Koga tema zanima detaljnije, više o autorki i njenom radu: dr Svetlana Pilar.
O autorki: Dr Svetlana Pilar je doktor medicine. Medicinski fakultet završila je u Beogradu 2009. godine, a specijalizaciju iz pedijatrije 2020. godine. Osim pedijatrije ima iskustvo rada i u oblasti opšte i urgentne medicine. Kroz Instagram profil Dr Pilar i edukativne programe posvećene perimenopauzi i menopauzi obraća se ženama posle četrdesete koje žele da razumeju šta se dešava s njihovim telom.
Izvori: NICE Guideline NG23, Menopause: identification and management; Avis NE i sar., Duration of Menopausal Vasomotor Symptoms Over the Menopause Transition, JAMA Internal Medicine (2015); Study of Women’s Health Across the Nation (SWAN), The menopause transition and women’s health at midlife, Menopause (2019); Shitomi-Jones LM i sar., Exploration of first onsets of mania, schizophrenia spectrum disorders and major depressive disorder in perimenopause, Nature Mental Health (2024); Coslov N, Richardson MK, Woods NF, Symptom experience during the late reproductive stage and the menopausal transition, Menopause (2021); Canadian Menopause Society, Definition and Stages; Cleveland Clinic, Perimenopause.
Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled i savet lekara.
