Autor: Mnoge žene izraze perimenopauza i menopauza koriste kao sinonime, ali oni ne označavaju isti period.
Menopauza nije proces koji traje godinama, već trenutak koji se utvrđuje retroaktivno: kada prođe 12 uzastopnih meseci od poslednje menstruacije, a izostanak ciklusa nije posledica hormonske kontracepcije, trudnoće ili drugog zdravstvenog uzroka.
Perimenopauza je period promena koji prethodi menopauzi. Tokom nje funkcija jajnika postepeno se menja, a nivoi hormona mogu značajno da osciliraju. Zbog toga žena može primetiti promene menstrualnog ciklusa, sna, raspoloženja, koncentracije i telesne temperature, kao i druge simptome.
Kod nekih žena ovaj period prolazi uz malo tegoba, dok kod drugih simptomi mogu značajno uticati na san, posao, odnose i svakodnevni život.
Šta je perimenopauza?
Perimenopauza, odnosno menopauzalna tranzicija, predstavlja period prelaska iz reproduktivnog doba ka menopauzi.
Tokom tog perioda funkcija jajnika se menja, a nivoi estrogena i progesterona ne opadaju ravnomerno. Naprotiv, mogu značajno da variraju iz meseca u mesec.
Zato ni simptomi ne moraju uvek biti isti. Žena može nekoliko nedelja ili meseci da se oseća dobro, a zatim da primeti izraženije probleme sa snom, promene raspoloženja, valunge ili drugačiji menstrualni ciklus.
Jedna od čestih zabluda jeste da perimenopauza počinje tek kada menstruacije postanu veoma neredovne.
Promene ciklusa jesu jedan od važnih znakova menopauzalne tranzicije, ali prvi znaci mogu biti suptilni. Žena još uvek može imati menstruaciju svakog meseca, a da istovremeno primećuje da joj telo više ne reaguje kao ranije.
Kada počinje perimenopauza?
Ne postoji jedna tačna godina u kojoj perimenopauza mora da počne.
Najčešće se javlja tokom četrdesetih godina, ali vreme početka razlikuje se od žene do žene. Neke žene prve promene primete ranije, dok ih druge ne uoče sve do kasnih četrdesetih.
Zato godine same po sebi nisu dovoljne da bi se zaključilo da li je žena u perimenopauzi. Važniji je obrazac promena koji se javlja tokom vremena.
Ako se, na primer, uz promene menstrualnog ciklusa pojave problemi sa spavanjem, valunzi, noćno znojenje ili promene raspoloženja, to može biti deo menopauzalne tranzicije. Ipak, isti simptomi mogu imati i druge uzroke, pa ih ne treba automatski pripisati hormonima.
Pojedini simptomi mogu se javiti i dok žena još uvek ima relativno uredan ciklus.
O tome zašto žene često ne prepoznaju prve promene i kako perimenopauza može početi ranije nego što očekuju govorila je i dr Svetlana Pilar u tekstu o ranim znacima perimenopauze.
Šta je menopauza?
Menopauza označava poslednju menstruaciju i završetak menstrualnih ciklusa.
Kod žene koja ne koristi hormonsku kontracepciju, prirodna menopauza se utvrđuje kada prođe 12 uzastopnih meseci bez menstruacije, a nema drugog objašnjenja za izostanak ciklusa.
Dakle, žena ne može već prvog meseca bez menstruacije sa sigurnošću znati da je u menopauzi. Tek nakon godinu dana bez ciklusa može se retroaktivno utvrditi da je poslednja menstruacija bila menopauza.
Prirodna menopauza najčešće nastupa između 45. i 55. godine, a prosečna starost je oko 51 godine. To su prosečne vrednosti, a ne pravilo: neke žene u menopauzu ulaze ranije, a neke kasnije.
Menopauza može nastupiti i pre 45. godine. Ako se javi pre 40. godine, govori se o prevremenoj insuficijenciji jajnika, dok se menopauza između 40. i 44. godine obično opisuje kao rana menopauza. Do ranijeg prestanka menstruacija može doći spontano, nakon operacije uklanjanja jajnika ili kao posledica određenih medicinskih tretmana.
Koja je razlika između perimenopauze i menopauze?
Najjednostavnije rečeno:
Perimenopauza je proces, a menopauza je trenutak.
Tokom perimenopauze žena još uvek može imati menstruacije i ovulirati, iako ovulacije mogu postati ređe i nepredvidljivije. Zbog toga je trudnoća i dalje moguća sve dok se menopauza ne potvrdi.
Menopauza se utvrđuje tek nakon 12 meseci bez menstruacije.
Nakon toga žena ulazi u period koji se naziva postmenopauza.
Zato je izraz „u menopauzi sam već pet godina“ razumljiv u svakodnevnom govoru, ali je medicinski preciznije reći da je žena pet godina u postmenopauzi.
Koliko traje perimenopauza?
Trajanje perimenopauze veoma je individualno.
Kod nekih žena menopauzalna tranzicija traje nekoliko godina, dok kod drugih može trajati duže. Prema podacima The Menopause Society, perimenopauza često traje oko četiri godine, ali raspon je širok i ne postoji rok koji važi za sve žene.
Ni simptomi ne moraju trajati samo do poslednje menstruacije. Neki počinju pre menopauze i mogu se nastaviti tokom postmenopauze, naročito valunzi i noćno znojenje.
Zato nije neobično da žena različite tegobe ima tokom više godina, ali to ne znači da će sve vreme imati iste simptome ili isti intenzitet tegoba.
Koji su najčešći simptomi perimenopauze?
Simptomi se razlikuju od žene do žene. Kod nekih su blagi, dok kod drugih mogu ozbiljno da naruše san, raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje.
Jedan od prvih znakova često je promena menstrualnog ciklusa. Menstruacije mogu dolaziti ranije ili kasnije, trajati kraće ili duže, a krvarenje može biti slabije ili obilnije.
Mogu se javiti i:
- valunzi
- noćno znojenje
- teškoće sa uspavljivanjem ili buđenje tokom noći
- umor
- promene raspoloženja
- razdražljivost
- osećaj anksioznosti
- poteškoće sa koncentracijom i pamćenjem
- osećaj „magle u glavi“
- glavobolje ili promene u obrascu migrena
- lupanje srca
- bolovi i ukočenost mišića i zglobova
- promena seksualne želje
- vaginalna suvoća
- nelagodnost ili bol tokom odnosa
- učestalije mokrenje ili ponavljane urinarne tegobe
- promene kože i kose.
Važno je naglasiti da nijedan pojedinačni simptom sam po sebi nije dokaz da je žena u perimenopauzi.
Umor, nesanica, promene raspoloženja, lupanje srca ili neredovna menstruacija mogu imati i druge uzroke. Zato su važni celokupan obrazac simptoma, godine žene, istorija ciklusa i, kada je potrebno, lekarska procena.
Da li perimenopauza može početi ako menstruacije još dolaze?
Da.
Perimenopauza ne znači da su menstruacije prestale. Tokom značajnog dela ovog perioda žena i dalje ima cikluse.
U početku promene mogu biti veoma male. Ciklus može biti nekoliko dana kraći ili duži nego ranije, krvarenje nešto drugačije, a žena može imati utisak da menstruacija i dalje dolazi „redovno“.
Istovremeno mogu da se pojave problemi sa snom, noćno znojenje, razdražljivost ili poteškoće sa koncentracijom.
Kako tranzicija napreduje, promene ciklusa obično postaju uočljivije, a periodi bez menstruacije mogu biti sve duži. Ipak, povremena menstruacija može se pojaviti i nakon nekoliko meseci bez ciklusa, sve dok ne prođe punih 12 meseci.
Više o tome kako izgledaju rane promene možete pročitati u razgovoru sa dr Svetlanom Pilar.
Da li se perimenopauza utvrđuje analizom hormona?
Ovo je jedno od najčešćih pitanja žena koje sumnjaju da ulaze u perimenopauzu.
Odgovor zavisi od godina, simptoma i konkretne situacije.
Prema smernicama NICE-a, kod zdravih žena starijih od 45 godina koje imaju tipične simptome menopauzalne tranzicije, perimenopauza i menopauza uglavnom se prepoznaju na osnovu simptoma i promena menstrualnog ciklusa, bez rutinskog testiranja hormona.
Razlog je to što nivoi hormona tokom perimenopauze mogu značajno da osciliraju. Jedan rezultat zato ne mora verno pokazati šta se dešava tokom narednih meseci.
Kod žena mlađih od 45 godina, naročito mlađih od 40, ili kod onih sa netipičnim simptomima, lekar može preporučiti dodatne analize i ispitivanja. Cilj je da se proceni da li je reč o ranoj ili prevremenoj menopauzi i da se isključe drugi mogući uzroci tegoba.
Zbog toga laboratorijske analize ne treba raditi nasumično samo da bi se „potvrdila menopauza“, već u skladu sa individualnom procenom lekara.
Da li je svaka promena ciklusa normalna u perimenopauzi?
Ne treba svaku promenu automatski pripisati hormonima.
Iako su neredovne, kraće, duže, slabije ili obilnije menstruacije česte tokom menopauzalne tranzicije, promenjeno krvarenje može imati i druge uzroke.
Obratite se lekaru ako imate veoma obilna ili produžena krvarenja, krvarenje između menstruacija, krvarenje nakon seksualnog odnosa ili bilo kakvo vaginalno krvarenje nakon što je prošlo 12 meseci bez menstruacije.
Postmenopauzalno krvarenje treba medicinski proceniti čak i kada se pojavi samo jednom i kada je količina krvi mala.
Kada zbog simptoma treba razgovarati sa lekarom?
Ne morate čekati da simptomi postanu nepodnošljivi.
Lekaru se možete obratiti čim primetite promene koje utiču na san, svakodnevno funkcionisanje, raspoloženje, seksualno zdravlje ili kvalitet života.
Razgovor je posebno važan ako:
- simptomi počnu pre 45. godine, a naročito pre 40. godine
- krvarenje značajno promeni obrazac
- imate veoma obilna ili produžena krvarenja
- simptomi su izraženi ili se pogoršavaju
- imate tegobe koje mogu ukazivati i na druga zdravstvena stanja.
Cilj pregleda nije samo da se utvrdi da li ste u menopauzalnoj tranziciji. Važno je proveriti i da li iza umora, promena ciklusa, lupanja srca, nesanice ili drugih simptoma postoji drugi uzrok koji zahteva lečenje.
Šta možete da uradite ako sumnjate na perimenopauzu?
Prvi korak je da obratite pažnju na obrazac promena, a ne samo na jedan simptom.
Može biti korisno da tokom nekoliko meseci beležite:
- datum menstruacije
- trajanje i intenzitet krvarenja
- kvalitet sna
- pojavu valunga ili noćnog znojenja
- raspoloženje i nivo energije
- druge nove simptome.
Takve informacije lekaru često daju bolju sliku nego pokušaj da se na osnovu jednog dana ili jednog laboratorijskog rezultata objasni višemesečni problem.
Istovremeno, važno je voditi računa o osnovnim faktorima zdravlja: redovnom kretanju, vežbama snage, kvalitetnoj ishrani, snu, prestanku pušenja, umerenoj upotrebi alkohola i kontroli krvnog pritiska i drugih faktora rizika.
Ako simptomi značajno utiču na kvalitet života, postoje različite mogućnosti njihovog ublažavanja i lečenja. Izbor zavisi od vrste simptoma, zdravstvenog stanja, ličnih želja i procene koristi i rizika. O tome je najbolje razgovarati sa lekarom.
Perimenopauza nije ista za svaku ženu
Možda je najvažnije razumeti da ne postoji jedan „pravilan“ način prolaska kroz perimenopauzu.
Jedna žena će prvo primetiti neredovne menstruacije.
Druga će imati relativno uredan ciklus, ali će joj najveći problem biti san.
Treća će najviše osećati valunge, promene raspoloženja ili probleme sa koncentracijom.
Neke žene imaju vrlo malo simptoma.
Zato iskustvo prijateljice, sestre ili majke ne mora predvideti kako će izgledati vaša menopauzalna tranzicija.
Poznavanje osnovnih faza i simptoma može pomoći da promene ranije prepoznate i da na vreme potražite pouzdane informacije i odgovarajuću stručnu pomoć.
Ukratko
Perimenopauza je prelazni period koji prethodi menopauzi. Tokom nje se menjaju menstrualni ciklus i funkcija jajnika, a mogu se javiti brojni fizički i psihički simptomi.
Menopauza se utvrđuje kada prođe 12 uzastopnih meseci bez menstruacije, a izostanak ciklusa nije posledica hormonske kontracepcije, trudnoće ili drugog uzroka.
Postmenopauza je period nakon menopauze.
Prve promene najčešće počinju tokom četrdesetih godina, ali postoji veliki individualni raspon.
Najvažnije je posmatrati celokupan obrazac promena, a nove ili izražene simptome ne pripisivati automatski ni stresu ni menopauzi bez odgovarajuće procene.
Izvori:
NICE Guideline NG23 Menopause: identification and management
The Menopause Society Perimenopause i Menopause Definitions
NHS Menopause and perimenopause
American College of Obstetricians and Gynecologists (ACOG) The Menopause Years
Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ili savet lekara.
