Autor: Kada se pomene perimenopauza, većina žena prvo pomisli na neredovne menstruacije i valunge.
Ipak, perimenopauza se ne svodi samo na to. Možda ste počeli lošije da spavate, češće ste umorni, teže se koncentrišete ili imate osećaj da vam raspoloženje „šeta“ bez jasnog razloga. Možda su se pojavile glavobolje, vaginalna suvoća ili bolovi u zglobovima.
Sve to može da se javi tokom menopauzalne tranzicije, ali važno je znati da nijedan od ovih simptoma nije karakterističan samo za perimenopauzu. Isti problemi mogu imati i druge uzroke.
Zato je korisnije posmatrati širu sliku i promene koje se ponavljaju tokom vremena, posebno promene menstrualnog ciklusa, nego pokušavati da perimenopauzu prepoznate na osnovu jednog simptoma.
Šta je perimenopauza?
Perimenopauza je period tokom kojeg se telo postepeno približava menopauzi.
Počinje kada se pojave trajne promene u dužini ili obrascu menstrualnog ciklusa, a završava se menopauzom, odnosno poslednjom menstruacijom. Menopauza se može potvrditi tek kada prođe 12 uzastopnih meseci bez menstruacije, pod uslovom da ne postoji drugi razlog za izostanak krvarenja.
Tokom perimenopauze rad jajnika postaje promenljiv. Ovulacije više nisu uvek predvidljive, a nivoi estrogena i progesterona mogu da osciliraju. Zbog toga se menjaju ciklus, san, raspoloženje i način na koji se osećate u sopstvenom telu.
Perimenopauza najčešće počinje tokom srednjih ili kasnih četrdesetih godina, ali ne postoji tačan trenutak koji važi za sve žene. Kod nekih počinje ranije, kod drugih kasnije. Menstruacije tokom ovog perioda i dalje postoje, ali mogu postati neredovne ili drugačije nego ranije.
Koji su prvi simptomi perimenopauze?
Ne postoji jedan simptom koji se kod svih žena javlja prvi.
Kod mnogih žena najpre se promeni menstrualni ciklus. Kod drugih se prvo pojave valunzi, noćno znojenje, problemi sa spavanjem ili promene raspoloženja.
Neke žene imaju samo nekoliko blagih simptoma. Kod drugih tegobe mogu ozbiljno da utiču na san, posao, odnose i svakodnevni život.
1. Menstrualni ciklus počinje da se menja
Promene menstruacije spadaju među najčešće i najranije znake menopauzalne tranzicije.
Ciklus može postati kraći ili duži nego ranije. Menstruacija može stići nekoliko dana ranije, kasniti ili povremeno izostati.
Može se promeniti i samo krvarenje. Kod nekih žena postaje slabije, dok kod drugih postaje obilnije ili traje duže.
U početku te promene mogu biti suptilne. Možda ćete samo primetiti da ciklus više nije precizan kao ranije. Vremenom, razmak između menstruacija može postati sve nepredvidljiviji.
Ipak, svako neuobičajeno ili izrazito promenjeno krvarenje ne treba automatski pripisati perimenopauzi. Ponekad postoji i drugi uzrok koji treba proveriti.
2. Valunzi
Valunzi su jedan od najpoznatijih simptoma perimenopauze i menopauze.
Najčešće počinju iznenada, kao talas toplote koji se širi kroz lice, vrat, grudi i gornji deo tela.
Možete primetiti crvenilo kože i znojenje. Nakon toga neke žene osete hladnoću ili blago drhtanje.
Valunzi obično traju nekoliko minuta, ali se razlikuju od žene do žene. Nekome se javljaju povremeno, dok se kod druge žene mogu ponavljati više puta tokom dana ili noći.
3. Noćno znojenje
Noćno znojenje često je zapravo valung koji se javlja tokom spavanja.
Možete se probuditi oznojeni, pregrejani ili sa potrebom da promenite pidžamu ili posteljinu. Ako se to ponavlja, san postaje isprekidan, a sledećeg dana možete biti umorniji, razdražljiviji i manje koncentrisani.
Važno je imati na umu da noćno znojenje može imati i druge uzroke. Zato ga ne treba automatski povezivati sa perimenopauzom, naročito ako je jako, novo ili praćeno drugim neuobičajenim simptomima.
4. Problemi sa spavanjem
Možda ste ranije lako zaspivali, a sada vam treba mnogo više vremena. Možda se budite nekoliko puta tokom noći ili se probudite prerano i više ne možete da zaspite.
Valunzi i noćno znojenje mogu biti deo problema, ali nesanica se može javiti i bez njih.
Na san utiču i stres, anksioznost, depresija, alkohol, kofein, lekovi, poremećaji disanja tokom spavanja i druga zdravstvena stanja.
Ako loš san traje nedeljama ili mesecima, nemojte ga samo „pretrpeti“. Vredi razgovarati sa lekarom i potražiti uzrok.
5. Umor i nedostatak energije
Umor se često nadovezuje na loš san.
Kada se noću budite, imate valunge ili dugo ne uspevate da zaspite, nije neobično da se ujutru probudite bez energije. Tokom dana možete imati osećaj da vam i uobičajene obaveze zahtevaju više napora nego ranije.
Ipak, izražen ili dugotrajan umor ne treba automatski pripisivati perimenopauzi.
Anemija, bolesti štitaste žlezde, poremećaji spavanja, infekcije, depresija, pojedini lekovi i druga stanja takođe mogu izazvati umor.
6. Problemi sa koncentracijom i „brain fog“
Neke žene opisuju da im je glava „u magli“.
Teže pronalaze pravu reč, zaboravljaju zbog čega su ušle u prostoriju, gube nit razgovora ili im je teško da istovremeno obavljaju više zadataka.
Za ovaj osećaj često se koristi izraz brain fog, odnosno „magla u glavi“.
Takve promene mogu biti povezane sa menopauzalnom tranzicijom, ali ih dodatno mogu pogoršati nedostatak sna, stres, anksioznost i depresija.
Ako su problemi sa pamćenjem ili koncentracijom nagli, izraženi ili se postepeno pogoršavaju, razgovarajte sa lekarom.
7. Promene raspoloženja
Možda ćete primetiti da vas stvari koje ste ranije lako podnosili sada brže izbace iz ravnoteže.
Tokom perimenopauze mogu se javiti:
- promene raspoloženja
- razdražljivost
- osećaj napetosti
- anksioznost
- sniženo raspoloženje.
Hormoni nisu jedini mogući razlog. Ovaj period života često donosi i mnogo drugih obaveza – posao, decu, brigu o roditeljima, partnerske i finansijske probleme. Ako uz sve to loše spavate, raspoloženje može dodatno da trpi.
Ako su anksioznost ili depresivno raspoloženje izraženi, traju duže ili vam otežavaju svakodnevni život, potražite stručnu pomoć. Ako imate misli o samopovređivanju ili samoubistvu, pomoć treba potražiti odmah.
8. Lupanje ili jače osećanje rada srca
Neke žene tokom menopauzalne tranzicije počinju da osećaju rad srca više nego ranije.
Možda imate utisak da srce kuca brže, snažnije ili nepravilno. Palpitacije se mogu javiti uz valung, ali i potpuno nezavisno od njega.
One mogu imati različite uzroke, uključujući poremećaje srčanog ritma, anemiju, bolesti štitaste žlezde, kofein, lekove i anksioznost.
Ako se lupanje srca javlja uz bol u grudima, nedostatak vazduha, nesvesticu ili jaku vrtoglavicu, potrebna je hitna medicinska procena.
9. Glavobolje i promene migrene
Hormonske oscilacije kod nekih žena mogu uticati na učestalost i jačinu glavobolja ili migrena.
Ako ste ranije imali migrene, možda ćete primetiti da se njihov obrazac promenio – da se javljaju češće, traju duže ili su intenzivnije.
Nova, izuzetno jaka ili neuobičajena glavobolja ne treba automatski da se pripiše perimenopauzi. Takav simptom zahteva medicinsku procenu.
10. Bolovi i ukočenost u mišićima i zglobovima
Neke žene tokom menopauzalne tranzicije počinju da osećaju veću ukočenost ili bolove u mišićima i zglobovima.
Možda vam je telo naročito ukočeno ujutru ili nakon dužeg sedenja. Možda se sporije oporavljate posle fizičke aktivnosti nego ranije.
Ipak, ovi simptomi nisu specifični samo za perimenopauzu. Mogu biti povezani sa povredama, fizičkom neaktivnošću, preopterećenjem, artritisom i drugim stanjima.
Ako bol traje, pogoršava se ili vam ograničava kretanje, potrebno je da ga proceni lekar.
11. Vaginalna suvoća i nelagodnost
Kako se tokom menopauzalne tranzicije menjaju nivoi estrogena, mogu se menjati i tkiva vagine i vulve.
Mogu se javiti:
- vaginalna suvoća
- peckanje ili iritacija
- osećaj zatezanja
- nelagodnost ili bol tokom seksualnog odnosa.
O ovim tegobama mnoge žene nerado govore, čak i sa lekarom. Ipak, nema razloga da ih trpite. Postoje efikasne mogućnosti lečenja, a odgovarajuća pomoć može značajno poboljšati svakodnevni život i seksualno zdravlje.
12. Promene seksualne želje
Tokom perimenopauze može se promeniti i seksualna želja.
Kod nekih žena libido se smanji, dok kod drugih ostane isti ili se promeni u drugom smeru.
Na seksualno zdravlje ne utiču samo hormoni. Važni su i san, stres, raspoloženje, odnos sa partnerom, lekovi, vaginalna suvoća i bol tokom odnosa.
Zato ne postoji jedna „normalna“ promena seksualnosti koja važi za sve žene.
13. Urinarne tegobe
Promene u tkivima urinarnog i genitalnog sistema mogu doprineti različitim urinarnim tegobama.
Možete primetiti:
- češću potrebu za mokrenjem
- iznenadnu i teško odloživu potrebu za mokrenjem
- češće ustajanje noću zbog mokrenja
- nelagodnost
- ponavljane urinarne infekcije
- nevoljno oticanje mokraće.
Peckanje, bol, temperatura ili krv u mokraći mogu ukazivati na infekciju ili drugo stanje. U tom slučaju nemojte čekati da tegobe same prođu, već se obratite lekaru.
14. Promene kože i kose
Hormonske promene, ali i prirodno starenje, mogu uticati na kožu i kosu.
Neke žene primećuju da im je koža suvlja, osetljivija ili drugačije teksture. Kosa može postati tanja ili početi više da opada.
Pojačano opadanje kose može biti povezano i sa bolestima štitaste žlezde, nedostatkom gvožđa, stresom, lekovima i drugim uzrocima.
Ako je promena nagla ili izražena, najbolje je proveriti šta se dešava umesto da je automatski pripišete hormonima.
15. Osećaj da „više ne funkcionišem kao ranije“
Ovo nije posebna medicinska dijagnoza, ali dobro opisuje ono što mnoge žene osećaju kada se više simptoma pojavi odjednom.
Lošiji san, umor, problemi sa koncentracijom, promena ciklusa, razdražljivost i valunzi možda pojedinačno ne deluju dramatično. Ali kada se pojave zajedno, mogu ostaviti snažan utisak da više niste ona ista osoba.
Možda ćete pomisliti:
„Ne znam šta mi se događa, ali nisam kao pre.“
Taj osećaj je važan. Ne znači automatski da je uzrok perimenopauza, ali jeste dobar razlog da zastanete, zabeležite promene i razgovarate sa lekarom.
Da li je dovoljno imati jedan simptom da biste bili u perimenopauzi?
Ne.
Jedan simptom nije dovoljan za potvrdu perimenopauze.
Ako nekoliko noći loše spavate, to samo po sebi ne znači da ste u menopauzalnoj tranziciji. Isto važi za umor, razdražljivost, glavobolju, lupanje srca ili promenu telesne težine.
Važnije je posmatrati:
- koliko imate godina
- da li se promenio menstrualni ciklus
- koji su se novi simptomi pojavili
- koliko dugo traju
- da li se javljaju zajedno i kako se menjaju.
Kod žena od 45 godina i starijih sa tipičnim simptomima, naročito uz promene ciklusa, perimenopauza se najčešće prepoznaje na osnovu simptoma i kliničke procene, bez rutinskog testiranja hormona.
Kod žena mlađih od 45 godina, a posebno mlađih od 40, lekar može preporučiti dodatne analize i ispitivanja, u zavisnosti od simptoma i okolnosti.
Koje simptome ne treba pripisivati perimenopauzi bez pregleda?
Razgovarajte sa lekarom ako imate:
- veoma obilna ili dugotrajna menstrualna krvarenja
- krvarenje između menstruacija
- krvarenje nakon seksualnog odnosa
- bilo kakvo vaginalno krvarenje nakon 12 meseci bez menstruacije
- novo ili učestalo lupanje srca
- značajne i neobjašnjive promene telesne težine
- izražen ili dugotrajan umor
- simptome koji ozbiljno remete svakodnevno funkcionisanje.
Ako se simptomi koji liče na perimenopauzu jave pre 45. godine, a naročito pre 40. godine, važno je da razgovarate sa lekarom.
Kako pratiti simptome?
Ako sumnjate da ulazite u perimenopauzu, pokušajte da nekoliko meseci beležite šta se dešava.
Ne morate voditi komplikovane tabele. Dovoljno je da zapišete:
- kada menstruacija počinje i koliko traje
- koliko je krvarenje obilno
- kada se pojavljuju valunzi
- kako spavate
- koliko energije imate
- kako se menja raspoloženje
- da li imate glavobolje
- da li osećate bolove
- da li postoje vaginalne ili urinarne tegobe.
Kada simptome vidite zapisane, lakše ćete uočiti obrazac. Te beleške mogu biti korisne i tokom razgovora sa lekarom, jer je teško setiti se svih promena kada ste već u ordinaciji.
Perimenopauza izgleda drugačije kod svake žene
Ne postoji spisak simptoma koji svaka žena mora da „ispuni“ da bi bila u perimenopauzi.
Jedna žena može imati izražene valunge, dok ih druga gotovo uopšte neće imati. Jednoj će najveći problem biti neredovna menstruacija, drugoj nesanica, a trećoj problemi sa koncentracijom i raspoloženjem.
Zato poređenje sa prijateljicama, sestrama ili majkom često ne pomaže. Važno je šta se promenilo kod vas u odnosu na period kada ste se osećali dobro i funkcionisali bez većih teškoća.
Ako se tokom četrdesetih godina pojavi više novih promena, posebno uz promenu menstrualnog ciklusa, perimenopauza je jedno od mogućih objašnjenja o kojem vredi razgovarati sa lekarom. Više o tome kada perimenopauza može početi i zašto je žene često ne prepoznaju na vreme možete pročitati u razgovoru sa dr Svetlanom Pilar o perimenopauzi.
Ukratko
Simptomi perimenopauze nisu samo valunzi i neredovne menstruacije.
Mogu uključivati probleme sa spavanjem, umor, promene raspoloženja, poteškoće sa koncentracijom i pamćenjem, palpitacije, glavobolje, bolove u zglobovima, vaginalne i urinarne tegobe i promene seksualne želje.
Ali nijedan od ovih simptoma sam po sebi ne potvrđuje perimenopauzu.
Važni su godine, promene ciklusa, kombinacija simptoma i njihov razvoj tokom vremena. Ako su tegobe nove, izražene ili utiču na kvalitet života, razgovarajte sa lekarom.
Izvori:
NICE Guideline NG23 – Menopause: identification and management
NHS – Symptoms of menopause and perimenopause
The Menopause Society – Perimenopause i Symptoms
American College of Obstetricians and Gynecologists (ACOG) – The Menopause Years
Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ili savet lekara.
