Autor: Da li stvarno postoji taj posebni majčinski instinkt o kojem se toliko priča? Saznajemo sve o ovom fenomenu – da li je istina ili samo mit?
Kažu da mama zna najbolje šta je dobro za njenu decu. Istraživali smo da li materinski instinkt preovladava telom i razumom i neka unutrašnja intuicija vodi majke da uvek budu jedan korak ispred svih kada su njihova deca u pitanju.
Evo šta smo saznali.
Šta je materinski instinkt i kako ga prepoznati?
Majčinska posebna super moć ili taj famozni instinkt je zapravo osećaj koji se javlja kada je potomstvo u pitanju.
Neka opšta definicija instinkta kao pojma kaže da je to nešto urođeno, ili već postojeće znanje koje nam olakšava neke radnje.
Na primer bebe instinktivno znaju po rođenju da traže majčinu dojku. To je urođeni instinkt za preživljavanje gde traže i prepoznaju njima neophodan i prilagođen izvor hrane.
Ali, majčinski instinkt ipak ne spada baš u tu kategoriju. Pogotovo ako se misli na onaj materinski instikt koji se budi u ženi kada je trudna ili malo nakon porođaja. Postoje studije koje govore da popriličan broj žena ne doživi nikakvo buđenje majčinstva ni u trudnoći ni u periodu nakon porođaja. Naprotiv, one svoje materinstvo uče i vežbaju kroz negu bebe koju sprovode svakodnevno.
Ne možete unapred znati šta vas čeka. Moraćete se prilagođavati i menjati odluke i donosite ih onako kako verujete da je najbolje za vašu bebu. Marija nije očekivala da će to iskušenje imati sa negom kože svog deteta. Nije znala gde greši. Koža njenog sina je stalno bila crvena i isušena i ona je verovala da negde greši i posumnjala je u svoj majčinski instinkt. Ipak, našla je pravu stvar i rešenje od kog je konačno koža njene bebe meka i negovana. Donela je pravu odluku i više je ne menja. O čemu je reč? Saznajte iz njenog ličnog iskustva koje je na ovom linku: https://rastimozdravo.com/dr-pilar-kupka-za-bebe-licno-iskustvo/
Dakle, materinski instinkt možda nije po definiciji prirodni, urođeni instinkt. Ali niko ne može da porekne da mame nekako ipak uspevaju da znaju, odluče, prepoznaju i najbolje se staraju o svojim mališanima, bolje nego bilo ko drugi!
Kada proradi majčinski instinkt?
Kod nekih žena majčinski instinkt ili osećaj za materinstvo se budi mnogo pre same trudnoće i porođaja. Ponekada je to kada se rodi dete nekog bliskog rođaka, kada osetite neopisivu želju i potrebu da budete uz bebu, čuvate je i pazite.
Druge žene ovaj instinkt osete kada ostanu u drugom stanju. Birga, ljubav i potreba da se to malo biće zaštiti postaju primarna stavka u vašem životu. Odričete se nekih stečenih loših navika da bi obezbedili bebi pravilan i zdrav razvoj. Vodite računa o ishrani u trudnoći, istražujete o njenom rastu i napretku, proveravate koji su najbolji prenatalni vitamini. Sve to su znaci da vaš materinski instinkt radi svoje i priprema vas za ulogu života kada se beba nađe u vašim rukama.
Ipak, ponekada se ovaj instinkt budi tek nakon porođaja. Kada vašu bebu držite u rukama, kada je prvi put pomirišete i zagrlite, kada joj udelite prvi poljubac. Tada sve sve promeni i vi postajete “ona koja zna i oseća šta je najbolje za njeno mezimče”.
Kod nekih žena se ovaj instinkt nikada ne javi. Zapravo, one se uče kako da se staraju i vole svoje bebe i često se osećaju loše zato što im to nekako ne nailazi prirodno i lako kao drugim majkama. Zašto je to tako, nije poznato. Ali, važno je da znate da iako je majkama koje ne osete povezanost sa bebom ili se ne probudi taj majčinski instinkt sigurno teže, one nisu ništa gori roditelji od ostalih majki! Jednako su dobre i vešte i svojim mališanima nezamenjive!
Ne moramo svi biti isti roditelji – ali ne znači da smo lošiji ili bolji ako nismo po nekom kalupu. Postoje različiti tipovi roditeljstva. Na njih utiče delom i to urođeno što se javi, a delom i ono na šta smo naučeni.
Majčinski instinkt za pol bebe?
Verovali ili ne, neke mame tvrde da su i pre ultrazvuka u trudnoći koji je utvrdio pol bebe – znale šta nose! Znale su i preodsećale da je beba muškog ili ženskog pola!
Sprovedene su studije koje su istraživale ovaj fenomen, međutim rezultati su vrlo nepouzdani. Zapravo, u 3 različite grupe ispitanica, više od 30 % trudnica je pogodilo pol svoje bebe, ali čak 18% od njih je potvrdilo da su nagađale. Dakle ne možemo znati da li je to zaista neko predosećanje koje majka ima da zna kog je pola beba ili samo jaka vera i želja da beba bude određenog pola.
Ipak šanse za pogodak su uvek 50-50 zar ne? Svakako možete da se pozabavite ovim pitanjem i uz specifični kineski kalendar trudnoće koji predviđa pol bebe!
Iako su studije nedorečene, postoje neki slučajevi u kojima su trudnice bez obzira na prognoze i pokazatelje sa ultrazvuka znale pol bebe. Odredile su ime za bebu i znale šta će biti još na početku u prvim nedeljama trudnoće. I tako je i bilo, kao da to nije bilo puko pogađanje već predosećanje. Neko unutrašnje znanje koje im je reklo da je beba dečak ili devojčica.
Ipak, ovakvi slučajevi su retki, nepouzdani i diskutailni. Čak i ultrazvučni pregledi znaju da pogreše u predviđanju pola bebe, pa tako i osećaji možda mogu da varaju.
Materinski instinkt za zaštitu deteta
Što se zaštite i čuvanja dece tiče, majke su nekako uvek korak ispred svih! Nagon za zaštitom i održanjem vrste odnosno potomstva je možda iskonski i prisutan je i kod životinjskih vrsta. Zapravo, ne kaže se džabe da su majke nekada poput lavica kada štite svoju decu! To je zato što i u životinjskom carstvu, majke su spremne da daju svoj život za život svog mladunca.
Tako je i kod nas!
Ne postoji situacija u kojoj majka ne bi, ako može, podmetnula svoja leđa da zaštiti svoje dete. Činimo i moguće i nemoguće da im obezbedimo najbolju negu, brigu i zaštitu koju možemo. To je negde podrazumevano, prosto prirodno – instinktivno.
Međutim materinski instinkt za zaštitu deteta je nekada toliko jak da majke gotovo predosete problem i pre nego što se desi.
Postoje slučajevi u kojima su majke osećale da se nešto dešava, pogotovo što se zdravstvenog stanja deteta tiče i nisu pogrešile. Možda su lekarima bile naporne i naočigled su tražili nešto nepostojeće, ali ta majčinska intuicija je razlog za blagovremeno otkrivanje bolesti i uspešno lečenje. Da li je tu u pitanju bio materinski instinkt ili prosto poznavanje deteta do te mere da primećujemo i najmanje promene u njihovom ponašanju i počnemo da sumnjamo na neke probleme?
Šta god da je, ovakav tip “6. čula” je poželjan i uvek dobrodošao!
Šta ako majčinski instinkt izostane?
Spomenuli smo da se kod nekih žena taj poseban materinski nagon nikada ne javi, ali šta tada treba da radite?
Prvo je važno da znate da za brigu i osećanja prema bebi nije potreban poseban materinski instinkt!
To je jasno iz prostog primera da i očevi imaju posebnu vezu sa bebom, kao i bake i deke ili roditelji usvojene dece. Vole ih i neguju, čuvaju jednako dobro kao i majka. Dakle, ako se desi da ni par meseci nakon porođaja vi nemate taj poseban senzor koji kaže “bebi nešto treba”, verujte svojim veštinama.
Do sada ste usavršili provere kao i promene pelena, zatim znate kada je bebi potrebna dremka, hrana ili samo uteha i maženje. To je sve zbog iskustva koje stičete svaki dan. Možda morate da proverite više stavki da bi otkrili problem, ali ništa zato, ipak radite odličan posao kao roditelj!
Kažu da je materinski instinkt zadužen za prepoznavanje bebinog plača i da zato mame znaju kada je beba gladna, kad je nešto boli ili je nervozna i pospana. To baš i nije tačno. I očevi pa i širi članovi porodice mogu da nauče da razlikuju i prepoznaju vrstu plača kod beba. Tada mogu da joj pruže pravu negu i uteše je. Tako da bez obzira na instinkt, ovo su veštine koje se uče!
Međutim, moramo spomenuti da se ponekad usled delovanja hormona nakon porođaja, slabije povezanosti sa bebom ili generalno sporom navikavanju na situaciju koja vas snađe, može da dođe do problema. Problemi koji spominjemo jesu anksioznost, postporođajna depresija. Tada je neophodno da potražite pomoć, da olakšate sebi, ali i svojim bližnjima i samoj bebi. Lečenje ovih problema je moguće, uspešno i nije sramota! Ulaganje u psihičko zdravlje je jednako važno kao i ono fizičko, pogotovo za roditeljstvo!
Znaci koji ukazuju na majčinski instinkt
Kako da uopšte znate da li imate ili nemate materinski instinkt?
Pa odgovor na ovo pitanje i nije tako lako dati, zato što se zapravo postojanje ovog fenomena još uvek razmatra.
Materinski instinkt bi trebalo da karakterišu neki od sledećih znakova:
- povezanost sa bebom u toku trudnoće,
- pojačana intuicija
- prepoznavanje bebinog plača
- jaka veza sa bebom nakon porođaja
- prepoznavanje bebinih pokreta
- kada unapred znate šta vaša beba ili dete rade (pogotovo kada se deca od jednom utišaju odmah znate da je nešto sumnjivo u pitanju 😁)
- prepoznavanje i brza reakcija na bebine potrebe
Ovo zapravo nisu konkretni znaci već pretpostavke da ovakvi osećaji mogu biti deo materinskog instinkta. Ipak, ovo su takođe i stavke koje svaki roditelj može da nauči i pretpostavi kroz iskustvo i posvećenost bebi. Zato ne možemo reći da neko sigurno nema razvijen majčinski instinkt i to ne treba da vas brine. Pomnom brigom i negom koju pružate svojoj bebi nadomestićete taj nedostatak, ako ga tako možemo nazvati.
Primer materinskog instinkta
Postoji par zabeleženih primera majčinskog instinkta koji nisu baš tipični, a govore u korist postojanja dublje povezanosti između majke i dece.
Ponekada je u pitanju majka koja tačno u pola dana i pola noći zna tačno šta njena beba želi, dok je otac recimo zbunjen. Tako majka zna kada je vreme za presvlačenje, kada za jelo kada je u pitanju neka nervoza ili bol koji treba izlečiti. Drugi članovi porodice ipak moraju da se pomuče da otkriju šta je u pitanju.
Kada su deca veća ili tinejdžeri a majka već u napred zna šta im je na umu, da li su slagali ili nešto sakrili. Neke mame su kao živi detektor laži – ni ne pokušavajte, već sve znaju! Ipak, treba se zamisliti malo nad time, da li je to stvarno poseban isntinkt ili iskustvo i dobro zapažanje ponašanja svoje dece?
Očinski instinkt – postoji li to?
Ako imamo majčinski da li imamo i očinski instinkt?
Pa zapravo, neki psiholozi smatraju da kod očeva ne postoji isntinkt već potreba sa sociološke i psihološke strane da zaštite i obezbede svoje potomstvo. To znači da koliko god ljubav jednog tate bila posebna ona je deo njegove potrebe koje je svestan, a instinkt ipak proizilazi iz nečeg nesvesnog – reakcija koja je nepromišljena.
Ipak, smatra se da otac kao i majka može da, ako je posvećen svojoj bebi, nauči da prepozna njene potrebe pravilno! Može da raspoznaje njen plač, da zna kada, šta i kako da joj ugodi. Povezuje se sa detetom na dubljem nivou jednostavnim prisusutvom u njenom razvoju i odrastanju.
Hoće li to biti očinski instinkt ili samo privrženost, ljubav, posvećenost u vaspitanju i odgajanju, zar je važno? Važna je dobrobit deteta i radost roditelja!
Da zaključimo: Roditeljski instinkt se razvija
Svaki roditelj zna i ume da prepozna šta je najbolje za njegovo dete. Delom ga imamo urođenog i to je prirodno, ali može da se i nadograđuje i razvija.
Te male mrve su našim rukama od samog rođenja, zavisne od nas i naših odluka. Duboko verujemo da postoji nešto veće i jače od samog praćenja i učenja bebinih navika i ponašanja. Verujemo u neke niti koje nas vežu i govore nam čak i kada ne slušamo baš najbolje, šta je pravi izbor za našu decu!
Zato kao roditelji znamo da, iako nas neke situacije ubeđuju u suprotno, najbolje odluke za našu decu znamo mi – instinktivno ili vođeni iskustvom, zaista nije ni važno!
