tipovi roditeljstva

Koji tipovi roditeljstva postoje i kojem vi pripadate?

Postoje različiti tipovi roditeljstva. Znate li koji je vaš? Saznajte koji sve tipovi postoje i popunite upitnik da otkrijete koji stil vaspitanja kod vas dominira.

Koji tipovi roditeljstva postoje?

 

Da li bi ste mi verovali ako bi vam rekla da do pre samo nešto manje od jednog veka ljudi nisu ni razmišljali o tipovima vaspitanja ili roditeljstva?

Istina je takva da je pomnije istraživanje uticaja načina vaspuitanja na decu i mlade relativno skoro sprovedeno. Naravno, ako izuzmemo predagoge iz ranije istorije koji su sproveli velike reforme vaspitanja i promene poput Marije Montesori, Komenskog i njima sličnih.

Od najranije istorije deca su se vaspitavala i odgajala po principu primera, odnosno pratili su odrasle i imitirali ih.

  •  U plemenskim zajednicama cilj je bio preživeti i obučiti potomstvo da se stara o sebi u opasnoj divljini.
  • Kasnije u toku mračnih vremena srednjeg veka vaspitanje i odgajanje dece se svodilo na crkvena učenja i deca su smatrana “malim čovekom”. Tada detinjstvo kakvo mi poznajemo danas nije postojalo. Deca nisu imala nikakva prava, imala su obaveze kao i odrasli, oblačili su se kao odrasli, igračke su bile retka pojava. Nije lako zamisliti zar ne?

Danas je sve to mnogo drugačije. Neki čak misle da su naša deca previše zaštićena, imaju previše prava i zapravo mi se prilagođavamo njima.

Ipak, da li je tako?

I dalje smo svedoci radnog izrabljivanja dece, siromaštva, gladovanja, zlostavljanja najosetljivijih i najmanjih članova našeg društva. Mnogo je pitanja koja nisu rešena, i mnogo je prava koja deca zaslužuju a još ih nemaju. No, o tome ćemo nekom drugom prilikom.

Sada je vreme da saznamo koji sve tipovi roditeljstva postoje u savremenom društvu:

Četiri osnovna tipa roditeljstva

 

Četiri glavna tipa roditeljstva su: autoritarni, autoritativni, permisivni i indiferentni.

Ali šta to sve znači?

To znači da su sakupljene informacije o načinu na koji se roditelji odnose prema svojoj deci i kako se to odražava na njihov razvoj. Na osnovu tih informacija podeljene su ove osnovne četiri grupe načina odgajanja, ali to ne znači da su i jedine vrste roditeljstva. Zapravo ih ima poprilično puno, ali o njima ćete pročitati više nešto kasnije.

Autoritarni tip roditeljstva

 

Duboko ukorenjen u patrijarhalne društvene norme, ovaj tip roditeljstva je dobro poznat našim bakama i dekama, ali i malo mlađim generacijama.

 

stilovi roditeljstva

 

Autoritarni tip odgajanja dece je najbolje okarakterisati kao krut, strog i sa vrlo malo pokazivanja emocija. Roditelji svojoj deci postavljaju visoka očekivanja, zahtevne zadatke ali im uz to pružaju vrlo malo podrške.

Dodatno opterećujuće za dete čiji roditelji su u ovom tipu roditeljstva je i to što pohvale dobijaju retko, dok su pokude vrlo česte.

Postavljanje granica i pravila su u autoritarnom načinu roditeljstva vrlo važni, kao i kažnjavanje pri nepoštovanju istih.

Zapravo, u ovom načinu vaspitanja, odnos roditelj – dete se svodi na odnos nadređenog i podređenog.

Kako sve ovo utiče na dete?

Kako stručnjaci kažu, deca koja su odgajana u duhu ovog tipa roditeljstva su najčešće nesigurna, povučena ali mogu biti i agresivna. Često nisu najuspešnija u rešavanju problema, zavise od odobrenja autoriteta, traže potvrdu da su nešto činili kako treba. Ono što je poražavajuće je da se stečena ponašanja i navike u detinjstvu teško menjaju u zrelom dobu.

Srećom vremena su se promenila, ali još uvek postoje roditelji koji se drže dobrog starog štapa i kanapa, i izreke “batina je iz raja izašla”.

Autoritativni tip roditeljstva

 

Demokratski način odgajanja kako još nazivaju ovaj stil je poprilično specifičan. Pogotovo ako se uzme u obzir da ima prizvuk na prethodno opisan tip roditeljstava, zbog naziva.

On se ipak karakteriše kao pozitivna kombinacija autoriteta, emotivne privrženosti i dogovora.

Autoritativni tip roditelja teži postavljanju zdravih granica i zahteva pred dete, ali uz podršku i pomoć kada je neophodna.

Stručnjaci kažu da je u ovom stilu odgoja pokazivanje emocija vrlo važno, i ne sa samo sa roditeljske strane. U ovom načinu roditeljstva se i emocije deteta vredniju i jednako su važne.

Cilj je postaviti detetu jasne granice i imati kontrolu nad dečijim ponašanjem koje nije dobro, ali ujedno imati razumevanje, strpljenje i pronaći pravi način i rešenje za problem. Takođe se u autoritativnom stilu se teži ka podsticanju dečije znatiželje, kreativnosti i iskazivanju emocija.

Čini se poprilično različito od strogog načina sličnog imena o kojem smo pisali malo ranije. Ali, kako ovaj način odgajanja utiče na decu?

Deca koja odrastaju u ovakvim uslovima, obično budu sa više samopouzdanja, lakše se suočavaju sa problemima i ne stide se da pokažu svoja osećanja kao i pravce razmišljanja. To znači da čak i ako misle da nisu u pravu, ne ustežu se da postave pitanje ili iskažu mišljenje, prime kritiku ili objašnjenje i usvoje je na pravi način.

Poenta je pronaći balans, a u ovom tipu roditeljstva upravo to je cilj ka kojem se teži.

Permisivan tip roditeljstva – popustljivo roditeljstvo

 

Možda već pretpostvaljate o čemu je reč u ovom tipu odgajanja. Ako pomišljate na popustljivost, puno emocija i prvenstveno zadovoljstvo deteta – pogodili ste.

Permisivni stil roditeljstva je karakterističan po vrlo “labavom” odnosu prema granicama i zadacima koji se postavljaju pred dete. Granice zapravo postaju toliko blage da ih dete uopšte ne prepoznaje i često ne poštuje.

Emocije su uvek na maksimumu i kod deteta i kod roditelja.

Glavni primer bi bio dete koje proživljava tantrum i roditelj koji popušta detetu i dozvoljava mu sve što želi samo da se histerija završi. Da se razumemo, tantrumi su potpuno prirodna i normalna pojava kod sve dece određenog uzrasta. Međutim kada se oni dešavaju odgovor je pokazati razumevanje, ali ne odustajati od granice koju ste postavili. Permisivno roditeljstvo znači upravo to: popustiti, postaviti mala očekivanja i zadovoljiti detetovu potrebu kakva god ona bila.

Kako to sve utiče na razvoj deteta?

Permisivno roditeljstvo obično iznedri decu koja ne umeju da kontrolišu emocije, burno reaguju kada nije po njihovom, nesigurni su. Ponekada se javlja čak i agresivnost kao odgovor na nezadovoljene potrebe u tom momentu.

Koliko god voleli svoje dete, za njega je ipak dobro da postoje neke normalne granice i razumni zahtevi.

Indiferentni (nezainteresovan) tip roditeljstva

Indiferentno kao pojam ima isto značenje kao i pojam svejedno. Zato ovaj tip roditeljstva i može da se predstavi kao specifična doza nezainteresovanosti za odgoj uopšte.

Indiferentni tip roditeljstva se odlukuje nazaineresovanošću za decu, emocionalnom suzdržanošću roditelja i posvećenost sebi. Ovakvi roditelji postavljaju male zahteve deci, nisu zainteresovani za njihove aktivnosti, granice su vrlo oskudne i obično nekontrolisane.

Deca koja su izložena ovakvom načinu odgoja i vaspitanja su najčešće nemirna i neposlušna. Imaju nisko samopoštovanje i često su sklona delikventnim šablonima ponašanja. Još tužnija je stavka da se ispod te neposlušnosti krije nesigurno dete, niske samokontrole i željno pažnje.

 

tipovi vaspitanja

 

Uvek treba imati na umu da dete nije biralo da se rodi i nema uticaja na vaše ponašanje ali ono itekako ima uticaja na njega i na to u kakvu će se osobu oblikovati kada odraste.

Ostali tipovi roditeljstva

 

Pored ovih osnovnih , postoje još neki tipovi roditeljstva.

Najpoznatiji su takozvano pamuk roditeljstvo, prirodno (natural) roditeljstvo, adaptivno, zatim helikopter i aktivno roditeljstvo. Evo po reč dve o njima u nastavku:

Pamuk roditeljstvo –  da li je dobro?

 

Odlike ovog tipa odgajanja i vaspitanja sa vrlo specifičnim nazivom su da je krajni ishod prezaštićavanje deteta. Kao da ga umotate u toplo debelo pamučno ćebe i izolujete od svih nepogoda koje mogu da mu se dogode u spoljnom svetu.

Vrlo je jasno da živimo u vremenu u kojem je praktično sve postalo opasno, od saobraćaja, opasnih ljudi na svakom koraku, do vazduha koji dišemo i hrane koju jedemo. Sve je opasno u bukvalnom smilu te reči. Otuda i potreba da se dete zaštiti i više nego što je za njih dobro.

Pamuk roditeljstvo bi se kod nas najlakše uporedilo sa čuvanjem pod staklenim zvonom. I da ne shvatite ovaj deo teksta pogrešno, u velikoj meri svaki savremeni roditelj ima primese ovog straha u svom načinu vaspitanja.

Ipak, prezaštićavanje dece ne donosi ništa dobro. Naprotiv, ono sprečava slobodan razvoj dece, njihovu težnju ka istraživanju i učenju o uzrocima i posledicama. Deca nemaju slobodu igre jer su pod stalnim nadzorom roditelja. Nemaju slobodu da istražuju, pogreše, isprave se i nauče kako da bolje donose odluke. Sve ovo se duboko urezuje u svest deteta i ostaje i za kasniji život u odraslom dobu.

Dete koje je bilo odgajano pod budnim okom pamuk roditelja postaće nesigurno, uplašeno, nesposobno da odluči samo za sebe. Druga strana ovakvog roditeljstva je da kada se dete osamostali postaje “kao pušteno sa lanca” sve bi da proba, brzo odlučuje, greši ali ne uči na greškama. Zato nije dobro pratiti pamuk stil roditeljstva, i važno je iskontrolisati svoju potrebu da pomognete, kontrolišete i sprečite, jer se život dešava potpuno izvan vaših uticaja.

Helikopter roditeljstvo

 

Još jedan tip roditeljstva koji se bazira na prezaštićavanju dece je i helikopter roditeljstvo. Ovakav zanimljiv naziv ima jer su deca svoje roditelje opisala kao helikoptere koji stalno obleću iznad njihovih glava.

Ovom tipu pripradaju roditelji koji imaju kontrolu nad svakim aspektom detetovog života da bi sprečili njihove povrede, razočarenja i druge stresne emocije.

Međutim, nisu sve emocije loše. Baš naprotiv, i tuga i bes i razočarenje su emocije koje svako treba da oseti, nauči da kontroliše i razume. Nerazumevanje ovakvih, nazovimo teških emocija vodi i u ozbiljnija stanja poput anksioznosti, depresije, problema sa agresivnošću.

Ako dete ne nauči da oseća, razume i prevaziđe stresne emocije teško će se prilagoditi svetu koji ga okružuje. Svaka greška, nepovoljna situacija, povreda, a znamo da ih život ne štedi, je odlična lekcija za dete i buduću odraslu osobu. Ako roditelj oduzme detetu priliku da ih proživi i oseti, razume, dete biva uskraćeno za esencijalne veštine življenja.

Adaptivno roditeljstvo – šta je to?

 

Adaptirati se znači prilagoditi se, evoluirati u odnosu na situaciju u kojoj se nalazite! Sada kada znamo osnovu koju adaptivno roditeljstvo sadrži u nazivu, gotovo da možemo pretpostaviti o čemu je reč.

U pitanju je stil vaspitanja koje prepoznaje dete kao individuu koja raste, razvija se i menja. Upravo zbog tih promena je neophodno pratiti i menjati granice, i zahteve koji se postavljaju deci. Takođe je neophodno pružati pažnju, učiti o emocijama i zadaovoljiti njihove potrebe.

Adaptivno vaspitanje ima za cilj da se dete razvija u svim pravcima shodno uzrastu u kojem se trenutno nalazi. Postavljaju mu se jasne granice koje ga uče normama ponašanja ali koje su njemu shvatljive.

Deca čiji roditelji prate ovaj stil odgajanja često imaju tendencije ka temeljnijem učenju i shvatanju, kreativni su i vole da istražuju. Samostalnost je još jedna dobra osobina koju deca rano nauče i koriste, i znaju da se izbore sa emocijama koje proživljavaju ukoliko pogreše ili dožive neuspeh.

Prirodno (natural) roditeljstvo

 

Za ovaj tip roditeljstva bi se mogla iskoristiti izreka “ sve u svoje vreme”. Zašto to kažemo? Zato što je jedna od glavnih stavki ove vrste odgoja da se sve radi onda kada dete to može.

Svaka razvojna prekratnica se prepušta sama sebi, odnosno ukoliko beba treba da nauči da sedi oko 8. meseca života, u natural roditeljstvu se to prepušta prirodnom toku stvari, makar to bilo i nakon navršene godine.

Dakle, bez obzira na neke zapisane norme, roditelj ostavlja razvojne prekratnice da se odvijaju po detetovom individualnom tempu.

Pored toga, prirodno roditeljstvo se odlikuje i nekim vaspitnim stranama poput zdravog emocionalnog pristupa, postavljanju granica i zadataka deci, ali sa nekim promenama.

Na primer, često se može primetiti da deca čiji roditelji praktikuju ovaj stil vaspitanja bivaju školovana kod kuće ( u zemljama gde je to moguće). Pored toga često se roditelji odlučuju za prirodno lečenje bez farmaceutskih medikamenata, prirodne načine kretanja i vežbanja na otvorenom, ekološke zamene za odeću, pelene i kućne potrepštine. Dakle akcenat je na prirodnom u svakom smislu i obliku te reči.

Deca koja odrastaju uz ovakav stil vaspitanja su obično vrlo otvorena, sklona istraživanju i kreativnosti. Međutim često ovakva deca ostanu uskraćena za zdrave socijalne odnose i veze u društvu, budu izvan koraka sa savremenim dostignućima i u kasnijem životu se teže prilagođavaju na promene. Naravno, prirodno je dobro, ali u svemu treba imati mere.

Aktivno roditeljstvo

 

Aktivno roditeljstvo se zasniva na određenom cilju koji treba postići. To znači da se u ovom stilu vaspitanja granice ne postavljaju tek da bi ih poštovali, već da deca poštujući ta pravila steknu zdrave i dobre navike.

Tajna je u tome da se roditelj stara o detetu, podstiče njihov fizički i emocionalni razvoj, postavlja im ciljeve uz koje će steći dobre životne navike.

Na ovaj način oba roditelja aktivno učestvuju u odgoju deteta, prate njihove promene i vaspitanje prilagođavaju sintezi dobrih strana većine pravaca roditeljstva.

To znači da granice postoje, ali i razumevanje i prilagođavanje istih. Postoji zdrav prikaz emocija svih vrsta, takođe i zahtevi i zadaci koji se postavljaju deci imaju cilj sticanja zdravih odnosa prema životu, okruženju, društvu.

Postoje i programi koji se bave prenošenjem znanja o aktivnom roditeljstvu i obukom roditelja da što bolje prate ovakvav tip vaspitanja. Poprilično su popularni u Americi ali polako se šire i na naše Evropske krajeve.

Kojem stilu roditeljstva vi pripadate?

 

Verujemo da ste se u mnogim delovima teksta pronašli i da vam je nešto prijalo, a nešto izazvalo zabrinutost. Ipak, sve i da ste prepoznali neke loše strane vašeg načina vaspitanja to nije strašno. Nije strašno, jer ako znate gde grešite, lako to možete popraviti. Cilj je naučiti što više i istražiti dobre strane svih načina vaspitanja i odgoja. Na taj način ćete prilagoditi svoj pristup i iskoristiti samo pozitivne i dobre stvari. Kada vi napravite promenu, verujte da će dete još brže pokazati koliko mu te promene prijaju.

Ukoliko još niste sigurni kojem tipu roditeljstva vi pripadate, popunite ovaj upitnik na ovom linku i saznajte:

Vaspitni-stilovi-upitnik

Ne zaboravite da ostavite komentar i podelite sa nama rezultat koji ste ostvarili.

Ukoliko ste pronašli informacije koje su vam bile potrebne, a možda i saznali nešto novo, podelite ovaj tekst sa prijateljima. Možda će još nekome biti koristan!

Izvori:

https://www.apa.org/act/resources/fact-sheets/parenting-styles

https://evolutioncounseling.com/adaptive-parenting/

https://www.familyadventureproject.org/10-reasons-to-stop-being-a-cotton-wool-parent/

https://www.verywellfamily.com/types-of-parenting-styles-1095045

https://parentology.com/what-is-natural-parenting/

https://doi.org/10.3389/fpsyg.2018.02187