Autor: Kada uvesti gluten u bebinu ishranu postalo je prava dilema. Saznajte da li je bezglutenska ishrana zaista pravo rešenje ili baš naprotiv.
Bebina ishrana bi trebala biti što raznovrsnija u cilju što boljeg rasta i razvoja. Ako se bebi na samom početku oduzmu neke namirnice do čega to može dovesti?
Istraživali smo ovu temu, jer se čini da su mame nedovoljno informisane i preplašene glutenom. Videćemo da li je bezglutenska ishrana pomodarstvo ili je medicinski opravdana.
Šta je gluten i gde ga ima u hrani za bebe?
Šta mislite da li su naše mame i babe znale za gluten ili je to problem novih generacija? Koliko je glutenska ishrana opravdana, a koliko može da našteti pojedinim bebama?
Da bi krenuli u otklanjanje svih nedoumica hajde da prvo vidimo šta je to gluten i u kojim namirnicama se on nalazi.
Gluten je protein koji se nalazi u pšenici i žitaricama kao što su raž i ječam. Važno je napomenuti da se tragovi glutena mogu naći i u ovsu jer su to kulture koje često rastu i prerađuju se na istim površinama pa dođe do kontaminacije.
Kada je reč o gotovim proizvodima, gluten ili njegov aditiv se mogu naći u sladoledu, čokoladi, kečapu. To nisu namirnice koje ćete ponuditi bebi za početak ishrane, ali nije na odmet da ih spomenemo.
Važno je reći da glutena nema u kukuruzu i pirinču, stoga su te namirnice bezbedne za bebe netolerantne na gluten.
Gluten u ishrani beba – zašto je pod lupom?
Gluten je sve više pod lupom naučnika kada je ishrana beba u pitanju. Iako većina ljudi može da toleriše gluten i ne izaziva im nikakve tegobe, postoje ljudi koji su netolerantni na gluten i naprosto im jako smeta u ishrani. No, treba imati u vidu da to nije isto što i celijaklija, jer osobe sa ovim problemom ne tolerišu gluten nikako.
Bebe koje u porodici imaju člana netoleratnog na gluten mogući su nosioci tog gena i imaju veće šanse da i one budu netolerantne na ovaj protein.
Znamo da geni i nasleđe utiču na razne predispozicije kao i na kvalitet zdravstvenog stanja svake bebe. Ponekad to što beba nosi gen intolerancije na gluten ne mora nužno značiti da će i ona razviti intoleranciju.
Sa druge strane današnja deca imaju veću predispoziciju da ne tolerišu gluten ako je ishrana njihovih prethodih generacija bila siromašnija u smislu da iz nekog razloga nisu mogli priuštiti raznovrsne namirnice u ishrani. Razlog tome je mogao biti zdravstveno stanje, finansijske mogućnosti kao i manja dostupnost raznovrsnih proizvoda.
Drugi jako važan razlog zbog kojeg se oprezno pristupa glutenskoj ishrani jeste mogućnost nastanka bolesti poput celijakije, povećane osetljivosti na gluten, alergije na gluten i drugih medicinskih tegoba.
Sa netolerancijom na gluten najviše se povezuje bolest celijakija koja je doživotni autoimuni poremećaj. Kod ove bolesti gluten oštećuje sluznicu tankog creva i svaki unos glutena za organizam je poguban i dovodi do neprijatnh probavnih simptoma i posledica.
Proizvodi koji sadrže prikriven gluten bebama zaista mogu naneti problema i uzrokovati pogoršanje trenutnog zdravstvenog stanja. Zato prilikom kupovine obratite pažnju da proizvod sadrži oznaku koja garantuje da nema glutena (oznaka je u vidu precrtane pšenice).
Zvanična statistika kaže da je otprilike 1% populacije netolerantno na gluten što nije malo.
Kada je reč o bebama jedna od osam devojčica, a jedan od trinaest dečaka čiji roditelj boluje od celijakije, razviće tu bolest u nekom trenutku svog života.
Kada dođe do intolerancije na gluten to zahteva oprez na svakodnevnom nivou i potpunu promenu načina ishrane.
Zbog toga su rađene brojne studije koje su ispitivale da li je bebama potrebno uvoditi gluten što ranije ili ga izbegavati. Pa hajde da vidimo šta kaže struka.
Da li beba sme ili ne sme da konzumira gluten?
U moru raznih kontradiktornih informacija roditelji često ni sami ne znaju šta da rade i plaše se da ne naškode svojoj bebi neadekvatnom ishranom. Ako vam je za utehu, ni naučnici nisu baš sasvim usaglašeni oko toga šta i kako raditi. Ali evo nekih preporuka.
- Jedan broj studija je došao do zaključka da je ranije uvođenje glutenskih namirnica povezano sa manjim procentom nastanka ceijakije. Kada govorimo o ranom uvođenju misli se na period između bebinog 4. i 6. meseca bebinog života.
Ovakav pristup ishrani sve više se odnosi i na druge česte alergene poput jaja i kikirikija. Iako su ove alergije druga priča u odnosu na celijakiju, princip je isti. Što se ranije uvedu te namirnice u manjim količinama, organizam se navikne na njih, nauči da ih toleriše i smanjiće šansu za razvoj bolesti ili će nastanak bolesti odgoditi za kasniji period života.
Važno je reći da se studije i dalje ograđuju i kažu da je potrebno uraditi još dosta istraživanja kako bi bili sigurni u svoje zaključke, ali da rezultati idu u ovom smeru.
- Sa druge strane ima i drugačijih mišljenja i taj deo struke smatra da bebe koje imaju predispoziciju za netoleranciju glutena treba odmah navikavati na režim ishrane koji isključivo podrazumeva voće, povrće i orašaste plodove.
Kao što vidite ni struka nije sasvim saglasna kako započeti bebinu ishranu. Možda tu na scenu stupa zdrav razum i poznavanje zdravstvenih okolnosti u porodici.
Ako znate da niko od bliskih članova porodice nema problema sa netolerancijom na gluten, da li je bebi potrebno uskratiti ove namirnice?
Ponekad baš uskraćivanje nekih namirnica i nenavikavanje bebinog organizma na njih može dovesti do kontraefekata i stvoriti alergiju.
Zlatna sredina je uvek najbolje rešenje. Uvođenje nemlečne hrane bebama se ionako uvek sprovodi pod nadzorom pedijatra. Ako nema indikacija za izbacivanje glutena, verovatno će vam lekar preporučiti kako, kada i u kojim količinama da ga uvedete bebi.
Nema potrebe unapred stvarati paniku, jer ako bi tako gledali na stvari onda bebama ne bi uvodili nijedan alergen, a do čega bi to dovelo?
Gluten u majčinom mleku
Struka smatra da je dojenje sasvim bezbedno i da beba nema mogućnost razvoja celijakije putem majčinog mleka.
Da bi se celijakija razvila potrebno je da se svakodnevno unosi određena količina glutena, što znači da se može razviti jedino nakon uvođenja čvrste hrane.
Čak i kada se bebi dijagnostikuje celijakija nema potrebe da majka prestane sa dojenjem ili da izbacuje gluten iz sopstvene ishrane. Majčino mleko neće sadržati opasnu količinu glutena koja može uticati nepovoljno na bebino stanje.
Dojenje je bezbedno i odlično rešenje za bebinu ishranu sa kojim ne treba prestajati.
Kada uvesti gluten u ishranu bebe?
Prema rezultatima većine naučnih istraživanja bebi je najbolje uvesti gluten što ranije, odnosno čim se krene sa uvođenjem čvrste hrane negde između četvrtog bebinog meseca i šestog . Naravno sve to treba da radite na osnovu pedijatrijskog odobrenja.
Lekar će proceniti da li je vaša beba pod rizikom za netoleranciju na gluten ili za to nema bojazni. U zavisnosti od procene dobićete preporuku koje količine glutena uvesti bebi i kada.
Kako uvesti gluten u ishranu bebe?
Pretpostavimo da vaša beba nema predispozicija za netoleranciju na gluten i da niko u porodici ne boluje od celijakije. U tom slučaju pratite režim ishrane koji vam je preporučio pedijatar.
Namirnice koje sadrže gluten uvodite postepeno u manjim količinama i pratite bebine reakcije.
Ako vidite da nema neželjenih reakcija i da beba lepo prihvata hranu to je odlično. Većina lekara se zalaže da se sa glutenom krene što ranije, ali umereno.
Ako je vaša beba pod rizikom od razvoja celijakije, jer neko u porodici boluje od te bolesti tada ništa nemojte raditi na svoju ruku. To je veoma važna informacija koju bi trebalo da podelite sa pedijatrom.
U toj situaciji će se verovatno raditi dodatne analize i na osnovu dobijenih rezultata biće vam preporučen režim ishrane za bebu.
Alergija na gluten kod beba – prepoznajte simptome
U pojedinim situacijama bebe će manifestovati alergijske reakcije na gluten. Važno je da znate da ih prepoznate i pravovremeno reagujete na njih.
Najčešći simptomi su:
- Dijareja ili zatvor
- Bolovi u želucu, naduti stomačić, gasovi
- Nedobijanje na težini
- Osip na koži, ekcemi
- Anemija ili nedostatak drugih vitamina i minerala
Iako se ovi simptomi pojavljuju u raznim situacijama, u periodu uvođenja čvrste hrane obratite pažnju da li se javljaju nakon obroka i nakon kojih namirnica jer mogu biti u vezi sa tim.
Promene na koži mogu biti i indikator osetljivosti na nešto drugo, na primer na ono što dolazi u direktan kontakt sa njom. Marija se uverila u to. Tek kada je promenila negu kože svog mališana, mogla je da odahne jer se iritacije više nisu javljale. Šta je ključno u toj promeni koju je uradila? Saznajte iz njene lične priče koja je na ovom linku: https://rastimozdravo.com/dr-pilar-kupka-za-bebe-licno-iskustvo/
A ako se ispostavi da dete jeste osetljivo na gluten, naredni redovi biće vam korisni.
Bezglutenski recepti za vaše mališane
Kada kažemo bezglutenski verovatno vas to odmah asocira na nešto što je zdravo i bezukusno.
Da li drugačija ishrana mora biti bezukusna?
Naravno da ne.
Na Internetu možete pronaći brojne recepte za bezglutensku ishranu. Neka vam oni posluže kao osnova i ideja šta spremiti za obrok, a vi recept uvek možete obogatiti ukusnijim namirnicama koje će i vaša beba voleti.
Evo nekoliko korisnih recepata, a za konačnu ideju pustitie mašti na volju i dodajte bebinu omiljenu namirnicu.
Slani kolačići sa tikvicama
Recept za ovo jelo nije komplikovan. Potrebno je pomešati sastojke koje ćemo navesti, zatim smesu dobro izmešati, staviti u kalup za mafine i peći 30-40 minuta na 200 stepeni.
Potrebni sastojci za ovaj recept su:
- Jedna i po čaša kisele vode
- Pola čaše paradajz pirea
- Pola čaše ulja
- 1 šolja pirinčanog brašna
- 1 šolja heljdinog brašna
- 1 prašak za pecivo
- 1 kašika mlevenog lana
- Rendana tikvica koja je prethodno oceđena
- Malo soli
Imajte na umu da smesa treba biti gušća, možda će biti potrebno dodati još tečnosti ili brašna Sve zavisi od veličine šolja koje koristitie i tečnosti koju pusti tikvica. Mere su otprilike, a u ove kolačiće možete dodati neke semenke ili još neko povrće koje vaša beba voli kako bi bilo ukusnije i hranljivije. Izbor namirnica ćete priagoditi starosti vaše bebe, kao i preporukama koje ste dobili od lekara.
Palačinke od heljdinog brašna
Ne znam ko ne voli palačinke i niko ne bi trebao biti uskraćen za ovu poslasticu. Deca koja nisu tolerantna na gluten takođe mogu uživati u palačinkama koje su pritom dobre za njihovo zdravstveno stanje.
A evo i recepta:
- 200 gr heljdinog brašna (količinu prilagodite u zavisnosti od broja ljudi za koje pravite i srazmerno povećavajte sve sastojke)
- Malo sode bikarbone
- Malo soli
- Maslinovog ulja 2 kašike
- 1 čaša kisele vode
- 1 čaša pirinčanog mleka
Palančinke možete poslužiti sa bebinim omiljenim namazom bez glutena i sigurno će nestati za tren oka.
Domaća pileća pašteta
Industrijske paštete su veoma diskutabilne kada je o ishrani reč, ali zato domaće varijante na tu temu mogu biti pravi izvor hranljivosti i vitamina. Domaća pileća pašteta je odličan obrok za vaše mališane, a evo kako da je napravite.
Obarite pileće belo meso sa povrćem koje vaša beba voli, na primer sa šargarepom, crnim lukom, tikvicom, batatom. Kada je sve skuvano dobro izblendirajte, a zatim po potrebi dodajte malo maslinovog ulja da se lepo razmazuje. Malo posolite, a možete dodati i svežeg peršuna radi jačeg ukusa.
Ova pašteta je takođe pogodna za eksperimentisanje kada su ukusi u pitanju jer zaista možete napraviti razne varijacije i dodati ono što volite. Budite kreativni i uživaje u obrocima.
Svaki roditelj svom detetu želi samo najbolje, zato je zabrinutost oko glutenske ishrane opravdana, ali treba biti objektivan i ne oduzimati bebi glutenske namirnice ako to nije potrebno.
Ukoliko se pokaže da je bezglutenska ishrana neophodna, budite spremni na promenu čitavog režima ishrane. Na svu sreću danas postoji čitav niz bezglutenskih proizvoda tako da deca ni ne osete da su uskraćena za neke stvari.
Najveći teret ipak nose roditelji koji moraju voditi računa o namirnicama koje kupuju i uglavnom posebno spremati hranu za svog mališana. Ali obzirom da je zdravlje najvažnije vremenom poseban režim ishrane postane deo rutine i svakodevnih navika.
