Autor: Otkrijte kako podstaći razvoj govora kod beba. Za razvijanje ove sposobnosti nudimo vam više korisnih i efikasnih načina.
Prepoznajte šta od pomenutog već primenjujete, a šta bi mogli da isprobate kako bi vaša beba što pre progovorila i bila vaš najslađi sagovornik.
Kako beba uči da priča ?
Znate za onu čuvenu “Niko se nije rodio naučen”. Kada se beba rodi imate utisak da je rođena bez ikakvih konkretnih sposobnosti i da sve treba razvijati od nule. Donekle ste u pravu, ali kada je situacija sa govorom u pitanju tu su stvari za nijansu drugačije.
Šta to znači?
To znači da beba uči govor još dok je u materici.
Čim se razvije čulo sluha, bebe uživaju u govoru koji čuju još od šestog meseca trudnoće.
Ono što bebe zapažaju jeste melodija i ritam govora. Mogli bi reći da se rode sa predispozicijom da nauče jezik koji su slušali dok su bili u maminom stomaku.
Nemojte ovo pogrešno da razumete. Bebe mogu savladati bilo koji jezik kojem su izložene, ali onaj koji su slušali u stomaku najlakše savladaju.
Na koji način bebu naučiti da priča
- Beba uči da priča slušajući svakodnevnu konverzaciju osoba koje je okružuju. Dakle dok vi pričate sa drugom odraslom osobom, vaša beba to itekako sluša. Iako ne razume govor u potpunosti ili ga razume delimično, ono što se pamti svakako je ritam i melodija govora.
- Drugi efikasan način da vašeg mališana naučite govoriti jeste da mu sve govorite, pričate šta radite, imenujete predmete. Ova svakodnevna i spontana komunikacija je možda i najbolja metoda. Razgovarajte sa bebom o svemu što radite. Dakle ako spremae povrće za supu, vi osmislite priču o povrću i potrudite se da bude zanimljiva, ali i poučna.
- Čitajte svojoj deci. Koliko god da ste umorni na kraju dana, potrudite se da deci makar pročitate bajku. Dok čitate naglas, osim što vežbate svoje govorne sposobnosti, upoznajete svoju bebu sa raznoraznim rečima. Ovakva izloženost jeziku daje vrlo dobre rezultate kada je usvajanje jezičkih sposobnosti u pitanju i bogati rečnik svakog mališana.
- Dok pričate sa bebom, potrudite se da ona vidi vaše usne dok govorite. Primetićete i sami da mnoge bebe zagledaju usta sagovornika. To je zato što uče kako se usta koriste kao govorni aparat.
Moglo bi se reći da svaka izloženost jeziku dovodi do toga da beba uči govor.
Faze razvoja govora kod beba do prve godine
Iako se kod mnogih mališana prve reči pojavljuju krajem prve godine, a ponekad i kasnije, znajte da se govor počinje razvijati značajno ranije. Hajde da vidimo kroz koje faze prolazi razvoj govora i da li možete prepoznati u kojoj se nalazi vaša beba.
Faza gukanja
Iako vam ovo možda ne deluje kao začetak govora, od ovoga sve počinje. Faza gukanja je prva u nizu kada je razvoj govora u pitanju. Možete je očekivati od 8 do 20 nedelje bebinog života. Sam naziv ove faze vam govori da beba guče. To možete primetiti u svakom momentu dok leži i pravi zvuke poput g,h,k koji se još nazivaju grleni suglasnici.
Svi ovi glasovi se postepeno udružuju sa novim, poput vokala i tako nastaje širok spektar zvukova koji predstavljaju neki primitivni oblik komunikacije.
Bilo bi dobro da vi kao roditelj podstičete to gukanje što više. Svaki put kada beba ispusti zvuk, odgovorite na njega, i vi učinite isto i na taj način podstičite vežbanje govornih sposobnosti.
Beba će vas čuti, slušati i počeće da bogati svoj početni “vokabular” gukanja.
Glasovna igra
Sada je došlo vreme za malo igre, odnosno za igru sa glasovima, a sve u cilju vežbanja govornih sposobnosti. Ova faza počinje nakon faze gukanja, negde oko tri i po meseci i traje dva meseca.
U ovoj fazi odvojeni glasovi se spajaju u glasovne grupe.
Sposobnost ispuštanja glasova sada se koristi tokom igre dok beba istražuje neki predmet, hvata ga, pomera. Zato bi bilo dobro da prve igračke budu zvečke koje ispuštaju određene zvuke, jer oni podstiču bebu da tokom igre ispušta svoje zvuke. Tako na kraju dobijemo glasovnu igru koja bebu sprema za narednu fazu razvoja govora.
Faza brbljanja
Ova faza u razvoju govora već se smatra ozbiljnijom. Na scenu stupa između šestog i devetog meseca bebinog života.
Sada je vokabular sve bogatiji i možete čuti mnoge samoglasnike i suglasnike.
Beba bi trebala da je u sedećem položaju, što znači da je mnogo aktivnija u manipulisanju predmetima i istraživanju sveta oko sebe. Sve to joj služi kao inspiracija za brbljanje. Ne zaboravite da je podstičete, a pred kraj ove faze možete očekivati da beba razume naloge poput “maši”, “tapši”. Naravno to će se desiti ako je budete podsticali i vukli njen govorni razvoj napred.
Prve reči-lingvalna faza
Jedva čekate da čujete najslađe “mama” ili “tata”? E za to će doći vreme pred kraj prve godine. Može se desiti da prvu reč čujete već sa devet meseci bebinog života i to nije ništa čudno, naprotiv to znači da je beba vežbala govor.
Prve reči očekuju se u periodu od devetog meseca pa sve do godinu i po dana bebine starosti.
Pod prvim rečima misli se na to da izgovoreni glasovi imenuju određeni predmet ili osobu. Dakle reč nije tek tako izgovorena već ima značenje.
Razvoj govora nakon prve godine
Sa pojavom prvih reči razvoj govora nije završen. Naprotiv, tek nakon godinu dana kreće tempo kada je bogaćenje rečnika u pitanju.
Govor do 18. meseca bebinog života
Videćete da će se nakon prvog rođendana stvari značajno promeniti. Svakim danom čućete po neku novu reč koja ima značenje i kojom beba želi nešto da vam saopšti ili zatraži.
U ovom uzrastu mališani izgovaraju u proseku 50 reči, a razumeju i do tri puta više.
Da bi se fond reči povećavao potrebno je pričati sa bebom, imenovati predmete, gledati slikovnice, pričati priče.
Govor tokom druge godine
Svakim danom situacja je sve bolja kada je govor u pitanju.
Vaš mališan razume sve više reči sa kojima dolazi u kontakt i sada je broj reči u rečniku negde oko 300.
Očekujte i po neku prostu rečenicu ili nalog šta treba da uradite kao na primer “Beba am”. Tu nema čekanja, maleni stomačić je gladan i izvršenje mora biti čim pre.
Govor tokom treće godine
I u ovoj godini nastavlja se bogaćenje rečnika koji sada dostiže brojku od oko 1000 reči.
Rečenice su sve jasnije i sve složenije. Govor je u većoj meri razumljiv svima iz detetove okoline.
Govor tokom četvrte godine
Roditelji sada je pravo vreme da se naoružate strpljenjem, ali i nformacijama o svetu koji vas okružuje. Dete vam sada postaje vrlo radoznalo i očekujte hiljadu pitanja i podpitanja i ono čuveno “A zašto”, “A kako”…
Deca u ovom uzrastu postaju svesnija sveta koji ih okružuje i mnogih dešavanja kojie ne mogu da shvate. Zato tada sledi million pitanja na razne teme.
Imajte strpljenja da detetu odgovorite, ali se potrudite da odgovori budu prilagođeni njihovom uzrastu. To znači da odgovarate direktno i izbegavate razne apstrakcije, metafore, dvosmislene poruke. Deca su bukvalisti, dakle sve shvate onako kako im je rečeno. Ako ste rekli da je napolju toplo zato što se sunce smeje, očekujte da dete gleda u sunce i traži taj osmeh.
Razvoj govora u petoj godini
U ovom uzrastu rečnik broji oko 2000 reči, sasvim dovoljno za jednu bogatu komunikaciju sa vršnjacima i odraslima.
Osim da razgovara, dete ume da prepriča događaj, imenuje brojeve.
Razvoj govora u šestoj godini
Došli smo do finala govorno jezičkog razvoja.
Pre samog polaska u školu deca bi trebala imati razvijen govor na ovom nivou. To znači razumevanje više naloga, rečenica su sve bogatije, tačnije složenije.
Ukoliko je vaše dete uspešno prošlo kroz prethodne faze u daljem životu koji obeležava školovanje biće mu mnogo lakše. Tokom obrazovanja rečnik će postati mnogo bogatiji kroz učenje sadržaja tokom nastave.
| Do 6 meseci | Vaša beba bi trebala da brblja |
| Do 9 meseci | Trebalo bi da pokazuju prstom i da koriste ruke za tapšanje i mahanje. Brbljanje je i dalje prisutno, a pojavljuju se i prve reči od dva sloga poput mama, dada, baba. |
| Do 12 meseci | Pojavljuju se glasovi koji liče ne govor. Reaguju na poznate reči. |
| Do 18 meseci | Trebalo bi da izgovaraju reči i razumeju zahteve poput “Dodaj mi loptu”. |
| Do 2 godine | Stalno se uče nove reči i koriste sa već naučenim rečima u službi govora. |
| Do 3 godine | Govor bi trebao biti dovoljno razvijen da bude razumljiv svima. U govoru se koriste jednostavne proste-rečenice. |
| Do 4 godine | Govor bi trebao biti potpuno razumljiv. Deca bi trebala biti sposobna da prate uputstvo koje sadrži dve naredbe poput “Sedi dole sa svojim medom”. |
| Do 5 godine | Deca bi trebala biti sposobna da kažu šta nije u redu i voditi jednostavnu konverzaciju. |
Bebine prve reči
Kada dođe vreme da beba progovori, uglavnom se mnogi članovi porodice utrkuju i vredno sa bebom vežbaju izgovor određene reči. Međutim uprkos svim naporima, mališani ipak imaju preferencije ka određenim rečima i njih najčešće prvo nauče i izgovore.
Prve reči uglavnom se vezuju za najvažnije osobe iz okoline pa to uglavnom bude “mama”, “tata”, “baba”. Kao što vidite to su i reči koje se sastoje iz dva ista sloga “ma-ma” pa ih je prosto i lako izgovoriti.
Druga vrlo česta grupa reči koje se nađu među prvima su reči koje imenuju često korišćene glagole poput “papa”, “daj”, “taši”.
Predmeti koje bebu okružuju i sa kojima se najradije igra isto tako se nađu među prvim izgovorenim rečima, a to može biti “kuca”, “meda”, “lopta”.
Iako se prve reči razlikuju od mališana do mališana, budite sigurni da će među prvima biti one koje se najčešće ponavljaju i koje beba često čuje.
Do kada dete treba da progovori?
Kada će dete izgovoriti svoju prvu reč vrlo je individualno. To zavisi kako od brzine kojom se razvija, tako i od njegovih intelektualnih spsobnosti, ali i od toga koliko ga okolina podstiče na govor.
Prve reči se očekuju već krajem prve godine bebinog života. Naravno da postoje i odstupanja koja nisu zabrinjavajuća, ali ovo je period kada očekujemo barem po neku izgovorenu reč sa značenjem.
Kako prepoznati kašnjenje u govoru kod dece?
Iako se određena odstupanja od proseka tolerišu i ne smatraju se problemom jer nemaju sva deca isti tempo razvoja, važno je da znate kada je vreme za reagovanje.
Ovo su neke od preporuka kada bi trebalo potražiti stručnu pomoć jer je možda došlo do kašnjenja u govoru:
- Dete ne progovara do svoje druge godine
- Ne reaguje na pozdrav “papa” ili pesmicu koju uče sve bebe “taši”
- Govornim kašnjenjem smatra se i ako primećujete da dete sa godinu i po dana ne razume jednostavne naloge poput “Daj loptu”.
- Primećujete da dete nema nikakvu pažnju, odnosno da ne može da se fokusira barem nekoliko sekundi.
- Kada su u pitanju starija deca, govornim kašnjenjem se smatra i nemogućnost izgovora proste rečenice nakon dve i po godine starosti.
- Na starijem uzrastu u obzir se uzima i sposobnost učenja nekih gramatičkih pravila poput roda, množine i sve to naravno kroz govor.
Šta učiniti ukoliko se primeti kašnjenje u razvoju govora?
U toj situaciji je potrebno da se obratite logopedu. Nakon procene logopeda, dete će dobiti odgovarajuće vežbe koje će poslužiti vežbanju govora i unapređivanju govorne sposobnosti.
Kako podstaći razvoj govora kod dece?
Vi kao roditelji imate ključnu i najvažniju ulogu kada je podsticanje govora u pitanju. Evo nekoliko korisnih saveta kako to učiniti.
Pričajte svojoj bebi
Od samog rođenja pričajte svojoj bebi. Gledajte je u oči i dopustite joj da prati vaše usne, jer na taj način ona usvaja govor. Šta god da radite objašnjavajte svom mališanu pogotovo na starijem uzrastu. Živa reč je ključna i ona će najbolje podstaći razvoj govora kod vaše dece.
Starijim bebama dajte naloge poput “Daj loptu”, maši “papa”, ajde “taši”. Ovaj svakodnevni govor i razgovor sa bebom je od ključne važnosti.
Čitajte knjige
Čitanje je opet u modi. Potrudite se da vašoj bebi čitate bajke jer i na taj način čuje živu reč, bogati rečnik, čuje ritam govora i uči jezik.
Slušanje muzike, ali ne i gledanje spotova
Slušanje muzike, pogotovo one koja je tekstom prilagođena uzrastu vaše bebe može uticati na razvoj govora. Namerno ističemo samo slušanje, a ne i gledanje video spotova jer gledanje može odvesti vašu bebu u pasivnost.
Kada gledaju puno multimedijalnog sadržaja, mališani možda nauče jezik, ali ne progovaraju jer nauče da budu pasivni slušaoci. Budite oprezni sa ovim.
Šta ometa razvoj govora kod dece?
Iako se deca rađaju sa određenim predispozicijama, koliko će se one razviti zavisi od mnogih faktora.
Kada je reč o predispoziciji za razvoj govora, nju mnogi faktori mogu unazaditi ili usporiti, a neki od njih su:
- Nepodsticanje razvoja govora od strane roditelja i sredine u kojoj dete odrasta. Pod tim se misli na malo razgovaranja sa detetom i nebogaćenje njegovog vokabulara.
- Pasivno gledanje multimedijalnog sadržaja vrlo često je pogubno za mališane. Iako mnogi roditelji smatraju da gledanjem “edukativnih” ili zabavnih videa dete može nešto naučiti, vrlo često je upravo to pogubno za razvoj govora. Dete na ovaj način upija informacije, ali postaje samo pasivni piimalac. Nema aktivnosti i razvoja govornih sposobnosti.
Tema razvoja govora kod dece jako je važna. U poslednje vreme sve više mališana kasni sa progovaranjem ili pojedine glasove ne izgovara pravilno što zahteva tretmane logopeda. Da ne bi ste došli u situaciju popravljanja ove sposobnosti, na vreme se potrudite da svojoj bebi pomognete u razvoju govora.
Malo više truda na početku kasnije će se isplatiti jer ćete imati jednu znatiželjnu pričalicu koja sve glasove izgovara pravilno i svakodnevno bogati svoj rečnik.
