Strahovi kod dece i kako pomoći da se prevaziđu

Da li ste znali da su strahovi kod dece uobičajena razvojna pojava? Saznajte koji su najčešći, kada se javljaju i kako pomoći detetu da ih prevaziđe.

Većina dece će se u nekom momentu nečega plašiti i to je sasvim u redu.

Da bi razumeli njihova osećanja i da bi znali kako da im adekvatno pomognete, ostanite uz ovaj tekst, jer sledi vrlo korisno štivo koje će vam pomoći da bolje razumete dečije strahove.

Zašto se deca plaše?

 

Deca se plaše zbog toga što njihove kognitivne sposobnosti nisu razvijene u dovoljnoj meri da bi razumeli dešavanja i pojave oko sebe.

Kognitivni i intelektualni razvoj je nešto što se dešava kontinuirano, tokom godina i zbog toga je sasvim normalno da se na mlađem uzrastu deca plaše mnogih pojava i stvari kojih se ne plaše odrasli ljudi.

Strah je urođena emocija, koja je u mnogim situacijama opravdana pa čak i korisna, jer dete štiti od opasnosti. Mnogi stručnjaci kažu da izostajanje straha kod dece do pet godina čak može biti pokazatelj da nešto nije u redu sa određenim aspektom razvoja.

Šta su razvojni strahovi?

 

Razvojni strahovi su strahovi koji su karakteristični za određeni uzrast deteta. Možemo slobodno reći da su to strahovi za koje se očekuje da će se u određenom dobu pojaviti kod male dece.

Primeri razvojnih strahova su strah od odvajanja od roditelja, strah od jakog zvuka, strah od čudovišta. Dakle nešto što je očekivano i razvojno uvremenjeno.

 

 

Ono što je dobro kod ovih strahova jeste što su prolazni.

Kada dete ima sigurnu bazu, odnosno roditelje koji mu pružaju ljubav, razumevanje i podršku, strahovi se mnogo lakše prevazilaze. Najčešće oni prođu sami od sebe kada dete pređe u narednu razvojnu fazu, a roditelji mu u tome mogu pomoći i uz pomoć naših saveta koje možete pročitati  u narednim odeljcima ovog teksta.

Šta su neurotski strahovi?

 

Neurotski  strahovi nisu uobičajeni i očekivani pratioci dečijeg razvoja. Dakle njih neće doživeti svako dete.

Mogli bi ih definisati kao strahove koji se javljaju bez obzira na razvojnu fazu u kojoj se dete nalazi i vrlo često su posledica nekih stresnih i traumatskih događaja kao i neadekvatnog odnosa između deteta i roditelja, a najčešće majke.

Ove strahove ćete prepoznati po prisustvu mnogo intenzivnijih i izraženijih simptoma. Dakle neće se javiti samo plač ili drhtanje kao kod razvojnih strahova, već se mogu pojaviti i simptomi poput:

• Promena u svakodnevnom funkcionisanju deteta, poput promena u apetitu, povlačenje u sebe, ispoljavanje drugačijih oblika ponašanja, agresivnost.
• Nagle promene raspoloženja, emocionalna senzitivnost
• Narušen kvalitete sna, pojava noćnih mora, noćnih strahova.
• Psihosomatske tegobe poput bolova u stomaku, glavobolja.

Kada se jave neurotski strahovi, u malom broju slučajeva će proći sami od sebe. Obzirom da u ovim situacijama nešto “škripi” u odnosu roditelj-dete, jako je važno potražiti stručnu pomoć psihologa,  jer roditelji u velikom broju slučajeva nemaju ličnih kapaciteta da sami pomognu detetu.

Kako se manifestuju strahovi kod dece?

 

U zavisnosti od detetovog uzrasta i izvora straha, zavisiće i njegova manifestacija ove emocije. Pre svega treba napomenuti da je strah emocija koja nas vrlo često štiti od spoljašnjih ugrožavajućih situacija pa je samim tim vrlo korisna iako je naravno neprijatna za doživljavanje.

 

 

Kada se javi strah, u mozgu se  aktivira reakcija “bori se ili beži”. To se dešava veoma brzo i vrlo često ni mi odrasli nismo svesni ove reakcije našeg mozga, a deca pogotovo.

Dakle, kada dete dođe u kontakt sa izvorom straha ono može ispoljiti neku od ovih reakcija:

• Plač
• Vrištanje
• Bežanje
• Dolaženje kod roditelja u krilo, traženje zaštite
• Ubrzano lupanje srca
• Neka deca se prosto “zalede” od straha

Najčešći dečiji strahovi

 

Sada ćemo se malo detaljnije pozabaviti razvojnim strahovima odnosno onim strahovima koje možete očekivati na određenom uzrastu deteta.

Strahovi kod beba do godinu dana

 

Važno je napomenuti da se svako dete rađa sa određenim urođenim strahovima. Dakle, nisu roditelji odgovorni zato što im se bebe plaše, već je to nešto sa čime se mališani rađaju.

U takve strahove spadaju:

•  Strah od jakog, iznenadnog  zvuka. Ukoliko je u prostoriji tišina ili dominiraju neki šumovi, poput uobičajenog razgovora, a zatim se odjednom čuje neki jak zvuk očekujte da će se beba uplašiti i da će zaplakati.
• Strah od gubitka tla odnosno strah od izmicanja podloge. Postojanje ovog urođenog straha ogleda se kroz Moroov refleks, koji se ispoljava trzanjem ruku i nogu kod malih beba. Bebe se odjednom trgnu i traže objekat za koji bi se zakačile da ne “propadnu”. Zbog toga je novorođenim bebama važno obezbediti što mirniju i stabilniju atmosferu bez iznenadnih promena. Svaki nagli pokret, jaka svetlost ili zvuk mogu biti okidači za ispoljavanje ovog refleksa.
• Na uzrastu od 8-9 meseci, bebe jako dobro prepoznaju lica bliskih osoba sa kojima su često u kontaktu. Beba već tada navikne na roditelje, a pogotovo na majku i javlja se strah od separacije kao i nepoznatih osoba. Dešava se da čak i mališani koji su do tada lepo prihvatali društvo manje poznatih ljudi i odlazili im u naručje odjednom to odbijaju i traže isključivo majku. Ovaj strah može potrajati sve do druge godine bebinog života.

Strahovi na uzrastu dece  od 1-2 godine

 

Kako mališani odrastaju tako se menjaju i njihovi strahovi, odnosno boje se drugih stvari. Najčešći strahovi na ovom uzrastu su:

• Strah od vode odnosno strah od kupanja karakterističan je za ovaj uzrast. Može se desiti čak iako je dete do tada lepo prihvatalo kupanje i boravak u vodi. Šta je uzrok? Verovatno neka neprijatna situacija ili senzacija  do koje je došlo tokom kupanja.

Da bi izbegli neprijatne senzacije i kupanje učinili prijatnim i zabavnim, povedite računa i  o kozmetici koju koristite, jer ona nekad može da uzrokuje da oči peku, da koža nakon kupanja svrbi i slično…

Marija je uspela da svako kupanje pretvori u pravu zabavu, a straha od vode nema ni na vidiku. Koža njene bebe više nije suva, iziritirana, nego je mekana i nežna. Kupanje je omiljena rutina, a šta joj je pomoglo da se to desi, saznajte iz njene lične priče koja se nalazi na ovom linku: https://rastimozdravo.com/dr-pilar-kupka-za-bebe-licno-iskustvo/

• Strah od životinja vrlo često počinje da se javlja baš na ovom uzrastu. Uglavnom se bebe oduševljavaju kucama, macama ili nekim drugim životinjama sa kojima dolaze u susret. Pa što se onda odjednom javlja strah? Vrlo verovatno da je princip isti kao i kod straha od vode. Neprijatan lavež pasa, grebanje mačke ili neko drugo neprijatno iskustvo mogu biti okidači za pojavu ove emocije.

Strahovi kod dece na uzrastu od 2-4 godine

 

Iako su mališani sada mnogo stariji, njihove kognitivne sposobnosti još uvek nisu dovoljno dobro razvijene da bi razumeli sve ono što se oko njih dešava. Upravo zbog toga se i javljaju strahovi kao što su:

• Strah od čudovišta, maski ili nekih drugih zamišljenih i izmišljenih bića često se javlja u ovom periodu. Razlog leži u nemogućnosti razumevanja šta je stvarno, šta postoji, a šta ne postoji. Kada dete na TV-u gleda crtani u kojem je čudovište, ono ne može shvatiti da to čudovište postoji samo u crtaćima. Sve što vidi i čuje dete prenosi u svoj život, u svoju realnost. Dakle, prema mišljenju deteta to čudovište itekako može biti ispod kreveta. Upravo zbog toga se puno apeluje na roditelje da povedu računa o tome koje sadržaje deca gledaju putem ekrana i da što manje vremena povode ispred njih. O tome je pričala i Dr Pilar Svetlana u ovom svom videu. Pogledajte.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by dr Pilar Svetlana (@dr_pilar_)

• Strah od mraka, od odlaska na spavanje takođe je očekivani razvojni strah koji će vremenom proći. Razlog za njegovu pojavu takođe može biti u tome da se u mraku ili ispod kreveta krije nešto strašno što može nauditi. Mnogi mališani tokom svog razvoja iskuse noćne strahove. Odmah da razjasnimo, noćni strahovi nisu isto što i  noćne more. Noćne more su ružni snovi kojih se dete često i seća. Budi se uznemireno i potrebna mu je uteha i uglavnom se javljaju pred zoru. Noćni strahovi se javljaju tokom prva četiri sata spavanja i dete se budi vrišteći, bacajući se. Dakle intenzitet uznemirenosti je mnogo veći. Detetu oči budu otvorene i izgleda kao da je budno, a zapravo spava i ne treba ga buditi. Samo ga umirujte i pružite mu utehu i zagrljaj. Ove epizode noćnih strahova mogu potrajati čak i nekoliko godina, a dete ih se ujutru nakon buđenja i ne seća.
• Još uvek može biti aktuelan strah od odvajanja od roditelja, a pogotovo majke kao i strah od nepoznatih osoba.
• Obzirom da je ovo uzrast na kojem se uglavnom praktikuje toaletni trening odnosno navikavanje na nošu, vrlo često se javljaju i strahovi vezani za ovu tematiku. To su recimo strahovi od ispuštanja stolice, strah od noše i tako dalje.

Strahovi na predškolskom uzrastu

 

Na uzrastu od 4-6 godina mogu se i dalje pojavljivati strahovi kao i na prethodnom razvojnom stadijumu. Dakle tu su strahovi od imaginarnih bića, noćnih mora, mraka. Iako se dete boji ovih pojava, kognitivni nivo razvoja je na većem nivou i detetu se može lakše objasniti određena pojava i mogu se primeniti brojni načini kako bi se strah prevazišao.

Strahovi na školskom uzrastu

 

Kada deca stignu do školskog uzrasta tada se menjaju njihovi prioriteti, pa i strahovi.

 

 

U ovom periodu prioritet postaje škola, socijalni odnosi, ocene, ali i razumevanje pojma smrti. Zbog toga se najviše i javljau strahovi poput:

• Strah od procene, školska fobija
• Strah od smrti, gubitka voljenih osoba. Ovaj strah se javlja zbog toga što deca postaju svesna da postoje vrlo opasne situacije koje mogu dovesti do smrti i da se taj neko više neće vratiti.

Strahovi adolescenata

 

Problemima nikad kraja. Šalu na stranu, ali i kod tinejdžera postoje brojni strahovi. Njačešće su oni vezani za lični identitet, fizički izgled. Zatim je tu važnost socijalnih kontakata. Adolescentima je najvažnije da budu prihvaćeni od strane vršnjaka, pa su im i strahovi usmereni na tu temu.

Noćne more i strahovi kod dece

 

Strahovi kod dece se vrlo često ispoljavaju i tokom noći. Jako je važno napraviti razliku između noćnih mora i noćnih strahova o čemu smo malo pisali u  prethodnim delovima teksta, a sada malo detaljnije:

Noćne more su ružni snovi koji se uglavnom javljaju pred zoru. Dete se budi zato što je nešto ružno sanjalo, može da plače i traži utehu roditelja. Dakle kod noćnih mora dete se probudi i može biti uplašeno, uznemireno. Ujutru se može sećati ružnih snova.

Noćni strahovi se javljaju u prva četiri sata spavanja. Dete vrišti, plače, baca se, vrlo je uznemireno, može da šeta i po sobi.

Znajte da  u ovim situacijama dete i dalje spava, nije budno iako mu oči budu otvorene.

Sutradan se ne seća ničega. Roditelji čija deca imaju noćne strahove vrlo dobro znaju koliko to može biti stresno, jer ometa kvalitet sna svih ukućana, a nije nimalo prijatno. Ove epizode straha mogu trajati i do pola sata, a ono što treba učiniti jeste zagrliti dete i pružiti mu utehu, a ujedno ga zaštiti od povređivanja dok šeta po sobi ili se baca.

Šta je normalan, a šta nenormalan strah kod dece?

 

Prvo je važno reći da reč “normalno” u psihologiji itekako izbegavamo, ali ovaj pojam je svima nekako najjasniji pa ćemo se njime poslužiti.

Evo ovako:

Normalan strah je onaj strah koji je prilagođen razvojnom uzrastu deteta.

Dakle ako se dete sa 3 godine boji čudovišta to je normalno, a nije normalno ako se dete od deset godina boji čudovišta.

Takođe nije normalno ako su strahovi toliko izraženi da ometaju svakodnevno detetovo funkcionisanje i stvaraju psihosomatske tegobe poput  mučnine,  bolova u stomaku ili glavobolje. Sve dok se strah javlja kada postoji realan izvor straha i dok to ne utiče na druge sfere detetovog života, do tada ih smatramo normalnim.

Kako pobediti strah kod dece?

 

Važno je reći da ukoliko dete ima razvojni strah koji je na određenom uzrastu očekivan, itekako može biti pobeđen.

 

 

Za pobedu je potrebna roditeljska ljubav, nežnost, razumevanje i nekoliko korisnih saveta koje vam dajemo u nastavku.

• Pokažite detetu da razumete čega se boji i  zašto se boji. Normalizujte tu situaciju.
• Pričajte o strahu, kako on izgleda, kako se dete oseća
• Dajte detetu neke činjenice, primere koji bi pomogli da se umanji osećaj straha.
• Jasno detetu stavite do znanja da ste tu za njega i da ima vašu podršku
• Postepeno radite na oslobađanju od straha, suptilnim i dobro promišljenim metodama. Nikako ne treba terati dete da se naglo suoči sa strahom.
• Obezbedite sigurnu bazu, praktikujte rutinu, pričajte detetu
• Obratite pažnju na sadržaje koje dete gleda na malim ekranima i načinite odgovarajući izbor crtanih filmova.
• Pohvalite dete svaki put kada se suoči sa strahom, kada načini neki novi korak i budite podrška u tom procesu.

A sada sledi ono što nikako ne treba raditi ukoliko dete ima strah:

• Nikako dete nemojte terati da se suoči sa izvorom straha ukoliko nije spremno da to učini. Bacanjem  u “vatru” možete načiniti još veću štetu.
• Nikada ne ismevajte dečiji strah, ne rugajte se

Koliko traju dečiji strahovi?

 

Koliko će potrajati dečiji strahovi zaista je teško reći. Uglavnom oni traju sve dok dete ne pređe u narednu fazu razvoja. Dakle govorimo o očekivanim razvojnim strahovima.

Kada su roditelji puni razumevanja, podržavajući i primenjuju dobre tehnike za borbu protiv strahova,  itekako mogu uticati na to da oni brže nestanu.

Ponekad se dešava da pojedini strahovi produže svoje trajanje i ukoliko primetite da nema poboljšanja, nije na odmet konsultovati stručnjaka kako bi procenili situaciju i reagovali u korist deteta.

Da li su anksioznost i fobija isto što i strah?

 

Ne, nisu! Iako su ova tri pojma po mnogim aspektima slična, nisu ista.

Hajde da vidimo šta je šta:

• Anksioznost je nezdrava emocija. Zašto? Zato što kada smo anksiozni mi strepimo da će se nešto loše desiti, brinemo, a ne znamo zbog čega brinemo i samim tim ne funkcionišemo, ne postižemo ciljeve. Dakle kod ove emocije mi nemamo tačan uzrok ove emocije. Nešto lebdi u vazduhu što nas zabrinjava i što nas čini anksioznima.
• Strah je emocija koja se javlja kada imamo konkretan razlog odnosno uzrok. Bojimo se mraka jer se u mraku možda krije nešto opasno.
• Fobija je iracionalna strah, odnosno specifičan strah od nečeg konkretnog. Kada neko kaže da ima fobiju to znači vrlo intenzivan strah recimo od pasa, zatvorenog prostora, visine. Fobije su specifične po tome što ometaju svakodnevno funkcionisanje. Ukoliko dete ima fobiju od pasa, može odbijati šetnje, igranje u parku. Možda vam to ne deluje kao ozbiljno stanje, ali za decu je igranje napolju u prirodi i uopšte kretanje veoma značajno. Zamislite samo da ne možete dete odvesti peške do vrtića ili otiči u prodavnicu zbog toga što je dete videlo psa preko puta ulice. Intenzitet straha kod fobija je ogroman i parališe.

 

Strahovi nisu nimalo prijatna tema, pogotovo onima koji ih intenzivno doživljavaju. Svi ih ponekad imamo u većoj ili manjoj meri, a ovi dečiji su uglavnom “normalni” i očekivani. Važno je prihvatiti ih kao takve i detetu pružiti podršku kako bi se oni uspešno prevazišli, a šanse za takav ishod su vrlo dobre.