strah od odvajanja

Pobedite strah od odvajanja kod deteta

Strah od odvajanja deteta od roditelja normalna je pojava . Kod nekih beba je izraženiji nego kod drugih. Znate li zašto?

Mnogi faktori utiču na pojavu separacione anksioznosti. Iako se ona ne može u potpunosti sprečiti, postoje načini da se ublaži i da se na nju adekvatno reaguje.

Ukoliko se suočavate sa ovom pojavom, ostanite uz ovaj tekst i saznajte kako da pomognete svojoj bebi da se lakše odvoji od vas kada je to potrebno.

Šta je separaciona anksioznost?

 

Razvoj deteta od samog rođenja prolazi kroz određene faze.

Bitno je reći da svako dete prođe kroz svaku fazu razvoja, ali na drugačiji način, drugačijim intenzitetom i načinima reagovanja na određene promene.

Da bi bilo jasnije, to je kao kada dva deteta padnu, pa jedno plače, a drugo se smeje zbog pada. Tako je i sa separacionom anksionošću, odnosno strahom od odvajanja.

Strah od odvajanja je normalna razvojna pojava kako kod beba tako i kod starije dece. Kod ove vrste anksioznosti postoji problem sa odvajanjem od roditelja i ispoljavanje raznoraznih reakcija u momentu odvajanja.

Sasvim je normalno da bebe i deca najviše vole da budu sa roditeljima jer im oni pružaju osećaj sigurnosti i zadovoljavaju neophodne emotivne potrebe. Veliki broj beba negoduje kada treba da se odvoji od mame ili tate, a da li je to separaciona anksiioznost?

Hajde da vidimo kako ona izgleda da bi mogli da je prepoznate kada se sa njom suočite.

Kako izgleda strah od odvajanja kod dece?

 

Sigurno ste se bar nekad našli u situaciji da vam beba ili dete na neki način  negoduje ili  plače kada ga ostavljate sa drugom osobom.

 

separaciona anksioznost

 

To je donekle normalno i očekivano, a da bi mogli reći da se tu radi o strahu od odvajanja trebali bi biti uključeni i drugi simptomi poput sledećih:

  • Dok je dete odvojeno od roditelja primećujete da je pod stresom, da se ne ponaša uobičajeno. Prosto rečeno, nije opušteno i ispoljava drugačije reakcije i oblike ponašanja od uobičajenih.
  • Starija deca razvijaju i osećaj zabrinutosti za roditelje da će im se nešto loše dogoditi dok su odsutni i da se neće vratiti po njih.
  • Još jedan čest simptom jeste i odbijanje deteta da bude u kući bez roditelja sa nekom drugom odraslom osobom, a starija deca odbijaju da budu sami u kući.
  • Noćno spavanje u drugoj kući (recimo kod baka i deka) uvek zna biti izazovno i ne prihvataju ga baš sva deca sa lakoćom. Kod straha od odvajanja je baš izraženo odbijanje da se prespava van kuće bez roditelja.
  • Mogu biti  prisutni i košmari vezani za odvajanje od roditelja ili da im se nešto strašno dogodilo.
  • Veoma često starija deca počnu da somatizuju odnosno da izmišljaju da ih nešto boli kako ne bi išli u vrtić, a u stvari ne žele da se odvoje od roditelja.

Ponekad je roditeljima zaista teško da prepoznaju simptome straha od odvajanja ili nisu čuli za njega pa dečje ponašanje tumače kao razmaženost.

Takođe je vrlo često teško uvideti šta je pravi simptom, a šta lažni, kao recimo kod umišljanja bolesti kako bi se izbeglo odvajanje.

Roditelji u jednu ruku treba da budu pomalo i psiholozi i ne dozvole da dete manipulše sa pojedinim simptomima, ali to je ponekad zaista veoma teško.

Zato se bavimo ovom temom kako bi vam pomogli da se bolje snađete u ovim  situacijama i što adekvatnije reagujete na određene oblike ponašanja.

Kada se javlja strah od odvajanja kod beba?

 

Psihološke teorije bi rekle da se separaciona anksioznost javlja u periodu kada dete počne shvatati da ljudi postoje i kada nisu prisutni.

Šta to znači?

Bebe percipiraju svet na osnovu onoga što vide. To što im je pred očima to postoji, a ono čega nema u vidokrugu ne postoji. Kako beba raste i razvija svoje kognitivne funkcije počinje da shvata da mama i tata postoje čak i kada nisu prisutni.

E tada nastaje problem sa separacionom anksioznošću.

Kod nekih beba se ona pojavljuje i pre prve godine, a najčešće se javlja u periodu sa godinu i godinu i po dana.

Zašto se javlja separaciona anksioznost?

 

Kada dođe do straha od odvajanja mnogi roditelji se zapitaju da li su pogrešili u vaspitanju. Hajde da vidimo da li ste zaista u nečemu pogrešili ili je to faza na koju se ne može puno uticati.

Evo najčešćih uzroka koji utiču na pojavu straha od odvajanja, a tu spadaju biološki i sredinski faktori.

Biološki uzrok

 

Stručnjaci koji se bave ovom temom došli su do saznanja da pojedina deca imaju biološku predodređenost da budu anksioznija. Na to utiče disbalans norepinefrina i serotonina u mozgu. Ukoliko je ovaj disbalans jako izražen može se razviti čak i ozbiljniji oblik separacione anksioznosti koji podrazumeva dijagnostikovanje.

No, nećemo ići u dijagnoze jer su to ipak ozbiljnija stanja. Za sada ćemo se baviti samo separacionom anksioznošću kao normalnom fazom u razvoju, a na njenu pojavu utiču i sledeći uzroci:

Stresni odnosno traumatski događaji

 

Pojedini stresni ili čak traumatski događaji mogu prouzrokovati pojavu separacione anksioznosti. Na primer bolest bebe ili roditelja usled koje su bili razdvojeni duže vreme, nakon čega se dete prirodno boji da do toga može ponovo doći.

Anksioznost kao naučen obrazac

 

Postoje roditelji koji su po svojoj prirodi iz nekog razloga anksiozni. Kod nekih je to izraženo u velikoj meri, pa svoju anksioznost izražavaju  kroz ponašanje i dete je uči i usvaja kao svoj sopstveni način reagovanja i ponašanja.

Deca se u mnogim aspektima ugledaju na roditelje pa tako i u ovom i na kraju sama postaju anksiozna.

Anksioznost kao posledica nesigurnosti

 

Neretko se dešava da se bebe i deca ne osećaju sigurno u svojoj porodici i u odnosu  sa roditeljima. To se uglavnom dešava u disfunkcionalnim porodicama gde postoje neki problemi, mentalni poremećaji ili drugi oblici neadekvatnih ponašanja roditelja.

U takvim porodicama deca su često zanemarivana ili nisu dobijala odgovarajući odgovor na svoje potrebe. Ta deca vrlo često razviju strah od odvajanja, jer nisu sigurna šta će se dalje dešavati, da li će roditelj doći, kako će reagovati. Jednostavno rečeno, deca nikada ne znaju na čemu su sa takvim roditeljima.

Promena sredine

 

Deca vole stabilnost i rutinu jer im to pruža osećaj sigurnosti. Svaka promena sredine bilo da je u pitanju selidba ili promena vrtića u deci budi osećaj nesigurnosti i vrlo lako se može razviti i strah od odvajanja.

Postavite se samo na mesto malog deteta. Odjednom se nalazi u novom prostoru, okruženo novim ljudima i to bez roditelja. Pa sasvim je očekivano da sutradan neće hteti da se odvoji od  vas sve dok ne prođe neko vreme i samo se ne uveri da ste vi i dalje tu za njega i da ćete nakon posla doći po njega u vrtić.

Kako smanjiti strah od odvajanja kod dece?

 

Kako uspeti u tome da se smanji strah od odvajanja kod beba teško je reći. Neće kod svakog deteta isti savet dati rezultata, ali ovde ćemo uz par sugestija pokušati da vam u tome pomognemo.

Pomalo vežbajte odvajanje

 

Znamo da je kod nas praksa da je mama u većini slučajeva na porodiljskom odsustvu prvih godinu dana. Za to vreme, mama uglavnom bude non stop sa svojom bebom. Sve manji broj mama ima pomoć sa strane usled poslovnih obaveza partnera, a bake i deke su često udaljeni ili su i oni još uvek u radnom odnosu.

Kada dođe vreme za odvajanje nastaje problem.

Zato na vreme razmišljajte o ovome i svaki put kada imate priliku pomalo ostavljajte bebu u društvu drugih ljudi. Na taj način ćete bebi stvoriti sliku kako je to bez mame i sa drugima, a smanjićete i nivo stresa kada dođe do dužeg odvajanja. Uostalom nikad ne znate šta može da iskrsne, zato je dobro da vaše dete ima naviku da vreme provodi i sa drugima.

Ne iskradajte se krišom

 

Jedna od najvećih greški koju roditelji prave kada treba da izađu iz kuće jeste da se krišom iskradu bez pozdrava. Da, to jeste za vas roditelje lakši način, ali šta poručujete bebi?

Beba na neki način bude izneverena, u smislu da ne zna šta da očekuje od vas. Steći će utisak da vi možete nestati bilo kada i neće se osećati sigurno ni malo. Zato je bolja varijanta da detetu kažete da morate otići negde, ali da se brzo vraćate, pozdravite se i otiđite.

Dete može odreagovati burno i to je sasvim u redu, ali nakon par puta shvatiće da se vi zaista uvek vratite i problem će se  vremenom smanjiti.

Ispoštujte dogovore

 

Ukoliko ste roditelj koji uvek ispoštuje dogovore i obećanja vaše dete ima poverenja u vas. Prilikom odvajanja možete sklopiti dogovor o tome u koje vreme ćete doći po dete ili šta ćete raditi nakon vrtića i obavezno taj dogovor ispoštujte.

Na taj način dete će imati “u glavi” sliku o tome da vi zaista dolazite po njega i da nakon toga sledi neka zajednička aktivnost .

Pripremite dete da će doći do odvajanja

 

Ukoliko znate da će za izvesno vreme dete recimo krenuti u vrtić pripremite ga za taj događaj. Dete će se lakše odvojiti od vas ako ide u neko poznato okruženje. Zato je potrebno u skladu sa uzrastom deteta, pričati sa njim obilaziti okolinu u kojoj se vrtić nalazi i na taj način ga pripremati za odvajanje.

Budite dosledni

 

Kada dođe vreme za odvajanje a dete negoduje, veliki broj roditelja se raspravlja, objašnjava i to traje u nedogled. To nikako nemojte raditi.

Ako ste dete doveli u vrtć, pozdravite se, recite da ćete doći po njega, predajte ga vaspitačici i otiđite.

U momentima kada dete plače nikakvo objašnjavanje nije od pomoći, ako to ranije niste činili kada ste ga pripremali za odvajanje. Sada je potrebno da budete dosledni i ne odustajete, a za par dana će odvajanje postati svakodnevna rutina.

Ne plašite dete sa vašim odlaskom ili napuštanjem

 

Veoma čest uzrok razvoja separacione anksioznosti jeste zastrašivanje deteta da ćete ga ostaviti ako je nevaljalo. To nikako nemojte raditi jer će dete to itekako zapamtiti i može uticati na to da ne želi da se odvoji od vas kako do toga ne bi zaista došlo.

Dajte detetu neki vid utehe

 

Kada dođe vreme za odvajanje nije na odmet da dete ima neki vid utehe sa sobom  recimo u vidu omiljene igračke. To će mu pružiti sigurnost jer uz sebe ima nešto što mu je poznato i što voli

Učinite trenutak odvajanja prijatnim

 

Iako je često veoma teško biti pozitivan u momentu kada vam dete plače, probajte da ostanete pozitivni. Kada dođe momenat za odvajanje našalite se sa detetom, dajte mu da uradi nešto što voli, skrenite mu pažnju nekom zanimljivošću iz okoline.

To će kritični momenat učiniti manje stresnim, pa će ga i dete lakše podneti.

Koliko traje strah od odvajanja kod dece?

 

Strah od odvajanja deca uglavnom prerastu do neke treće godine. Tada njihov kognitivni razvoj dostiže određeni nivo i oni lakše shvataju odvajanje i mnoge stvari im možete lakše objasniti.

Koliko će separaciona anksioznost trajati kod vašeg deteta zavisi od toga kako joj pristupite i koje metode ćete koristiti u borbi sa njom.

Međutim dešava se da se separaciona anksioznost pojavi u kasnijem uzrastu, kada dete krene u školu, i tada je potrebno primeniti malo drugačije mehanizme.

Produžen strah od odvajanja i šta sa njim?

 

Vrlo lako se može desiti da strah od odvajanja kod pojedine dece previše dugo traje. Ukoliko ste sve isprobali i nijedna metoda ne daje reultata potražite stručnu pomoć.

 

strah od odvajanja kod dece

 

Razgovarajte sa dečjim psihologom.

  • Ukoliko je dete veoma malo onda će najviše pomoći trebati vama i stručnjaci koji se bave mentalnim zdravljem će vas edukovati u tome kako da pristupite problemu.
  • Ako je dete starije onda se može pristupiti i drugim rešenjima u vidu psihoterapije za decu koja je prilagođena njihovom uzrastu.

Važno je da se stanje što pre reši kako kasnije ne bi došlo do disfunkcionalnosti deteta na drugim poljima kao što je škola i socijalizacija.

Kako sprečiti strah od odvajanja kod dece?

 

Potpuno sprečavanje pojave straha od odvajanja nije moguće. Ono što vi kao roditelj možete da uradite jeste da sa detetom gradite zdrav odnos, podržavajuće roditeljstvo uz postojanje jasnih granica. Bitno je da dete ima poverenja u vas i da mu pružate emocionalnu stabilnost i podršku.

Na taj način ćete smanjiti verovatnoću da dođe do separacione anksioznosti, ali je nećete potpuno sprečiti.

Šta ne raditi kada je separaciona anksioznost u pitanju?

 

Separaciona anksioznost je delikatna tema i ta osećanja su veoma intenzivna kod dece. Zato budite obazrivi sa njima. Ozbiljno ih shvatite i nikako ne radite sedeće.

  • Ne ismevajte te emocije i ne govorite fraze poput “mamina maza”.
  • Kada dete ne pokazuje znake anksioznosti ne spominjite tu temu bez potrebe.
  • Ne ucenjujte i ne kažnjavajte ove emocije
  • Ne služite se  pretnjama da ćete ostaviti dete ako bude nevaljalo
  • Ne zanemarujte postojanje problema, već se njime pozabavite i rešavajte ga

Odvajanje od roditelja delikatna je tema čak i kod odraslih kojima se mnoge stvari mogu objasniti, a kamoli kod male dece. Kada ste sa nekim od rođenja stalno povezani i taj neko vam u svakom momentu daje sve što vam je potrebno, naravno da ne želite da se odvojite od njega.

Zato je potrebno ozbiljno shvatiti dečije emocije i malo se njima pozabaviti, a ukoliko to učinite na odgovarajući način i ova faza u razvoju može proći relativno brzo i bezbolno.