Da li se i vaši tek rođeni mališani nekada cimnu tako da sami sebe probude? To je Moroov refleks i potpuno je prirodan! Evo zašto je on važan.
Zašto se ruke i noge vaših tek rođenih mališana ponekada trzaju, i to poprilično snažno, a ponekada i komično? Čini vam se da ovim pokretima bukvalno sami sebe probude, a vi ste taman mislili da ćete uhvatiti koji minut predaha.
U pitanju je jedan refleks i poprilično je važno da ga bebe imaju, a evo i zašto.
Šta je Moroov refleks i zašto se javlja?
Jedan od prvih urođenih refleksa koji se lako primeti kod novorođenčadi jeste upravo ovaj, vrlo specifičan po naglim pokretima. Otkrio ga je lekar po imenu Moro, pa otuda i naziv Moroov refleks. On se javlja kod sasvim malih beba, novorođenčadi i prati refleks za traženjem dojke i sisanjem, kao i hvatanjem.
Prvi refleksi koje bebe imaju su traženje dojke i reagovanje na dodir i refleks za traženje dojke i sisanje. Ovaj nagon se sam od sebe javlja čim bebu prinesete dojkama. Tu je i refleks hvatanja koji ćete prepoznati po čvrsto stisnutim pesnicama novorođenčeta, ili što kada mu date prst u ruku, ono instinktivno hvata i stiska.
Ipak, neki stručnjaci smatraju da je upravo Moroov refleks zadužen za prvi instinktivni udah kada beba napokon ugleda svet u kojem će provesti ostatak svog života. Koliko je čudo kreacije veliko kada se rađamo sa posebno izraženim instinktima za preživljavanje i samoodržanje, čak i u onoliko malim, bucmastim telima stvorenim za ljubav.
Moroov refleks je izuzetno važan, jer kako kažu stručnjaci – on je nagon za preživljavanje.
Neki smatraju da je povezan sa sprečavanjem SIDS (sindrom iznenadne smrti dece) ali svakako da ima veze sa traženjem sigurnosti.
Pokreti i trzaji koji ga karakterišu izgladaju kao pokušaji da se beba uhvati za nešto, zaštiti u opasnim situacijama, ali detaljnije o tome pročitajte u daljem tekstu.
Kako se ispoljava Moroov refleks?
Kada zbrojimo sve što smo naučili u toku trudnoće i pripreme za negu novorođenčadi, ipak moramo priznati da nas mnoge stvari iznenade. Najčešće iznenađenje jeste upravo ovaj urođeni nagon beba koji se ponekada naziva i refleks propadanja.
Karakteristike ove pojave su nagli trzaju ruku i nogu bebe u svim pravcima. Najčešće su to nagli pokreti na gore ili u stranu i širenje udova u cilju obuhvatanja i “kačenja” za objekat.
Prostim jezikom, mališan odjednom trzne rukama i nogicama ka gore kao da pokušava da se uhvati za nešto.
Moroov refeks je prisutan od rođenja pa sve do negde 3. meseca života bebe. Ponekada traje i nakon 4. pa sve do 5. meseca, mada je tada već slabije primetan. Iako ovi nevoljni pokreti često mogu da poremete spavanje bebe, on je znak zdravog nervnog sistema i nije razlog za brigu!
Okidači za trzaje koji ukazuju na Moroov refleks mogu biti sledeći:
- Jaka svetlost ili nagla promena osvetnjenja (iz mračnog u svetlo ili obrnuto)
- Jaki zvukovi
- Nagle promene položaja (podizanje ili spuštanje)
- Okretanje bebe (iznenadno, na primer pri presvlačenju)
Bilo kakva intenzivnija promena u bližoj bebinoj okolni može biti senzorni nadražaj za Moroov refleks.
Zašto je važan Moroov refleks?
Sada kada znamo šta je i kada se javlja vreme je i da saznamo zašto je Moroov refleks važan.
Stručnjaci kažu da je ovaj refleks zaravo nagon za preživljavanje, praktično traženje sigurnosti. On se javlja kao reakcija na promene koje u bebi bude potrebu da se uhvati i nađe sigurnost. Kako se još, po nekima, ova pojava smatra i refleksom propadanja, zaključak je da se trzaji javljaju kao reakcija da spreči taj pad (i ako njega nema). Moro refleks je primitivna nagonska radnja novorođenčeta da bi se zaštitili.
Sve u svemu, reč je o odgovoru novorođenčadi na promenu iz njihove sredine. Verujte da je nakon 9. meseci trudnoće u kojoj su bili ušuškani u sigurnost maminog stomaka, svaka pojava iz spoljašnjeg sveta za njih velika i stresna.
Ovaj prirodni nagon se javlja u 2 faze, a evo i koje su…
Faze Moroovog refleksa
Postoje dve faze ovog refleksa koje se ogledaju u nešto drugačijim položajima i pokretima tela novorođenčeta:
- Prva faza se odlikuje naglim trzajem i istezanjem rukica bebe ka gore. Mogli bi reći da beba zapravo doživljava osećaj da pada, i traži sigurnost. Ova pojava može da bude praćena i oštrim udahom i smatra se da pomaže bebi da reaguje na neugodne nadražaje iz okoline.
- Druga faza podrazumeva skupljanje ruku i nogu koji podsećaju na kačenje i zagrljaj. Smatra se da ovi pokreti pomažu da se bebe priljube i uvate za svoju majku i budu sigurne od pada.
Ove faze prvo proveravaju lekari odmah u porodilištu nakon rođenja mališana.
Testovi se sastoje od:
- postavljanja novorođenčeta na podlogu,
- zatim blagog povlačenja ili podizanja glavice od pologe i
- puštanja da padne (naravno bez udarca o podlogu).
Ove radnje uznemire bebu i pokrenu urođenu reakciju – Moro refleks, i to je znak da je nervni sistem mališana zdrav. Beba će verovatno malo plakati i negodovati što se odjednom našla u ovakvoj situaciji, ali to je potpuno normalno i očekivano! Zapravo čak i poželjno, jer ovakve reakcije ukazuju na to da je sa bebom sve u redu!
Moroov refleks u snu
Već ste sigurno primetili da beba zbog ovih trzaja često ima i probleme sa spavanjem i to vam sigurno ne ide na ruku. Pored grčeva koji remete bebin san, verujemo da vam buđenje zbog Moroovog refleksa samo pogoršava situaciju.
Trzaji u toku sna se javljaju kao reakcije na nadražaje koje je beba iskusila u toku dana. Tako bar kažu stručnjaci koji smatraju da su jake stimulacije u toku dana ili neposredno pred spavanje bebe razlog zašto se Moro refleks javlja i u toku njihove dremke. Već smo spomenuli da su to uglavnom jaki zvukovi, svetlost, promena položaja bebe..
Međutim, to je prirodna stvar i od nje se ne može pobeći, ali, može se na neki način smanjiti i ublažiti. To možete uraditi tako što ćete biti uz bebu i uzeti je u ruke. Možete je i umiriti tako da ona zna da je sigurna, pričati joj tiho i nežno da čuje vaš umirujući glas . ali najčešće se preporučuje prepovijanje bebe.
Povijanje bebe i Moro refleks
Kako su u stvari povezani povijanje bebe i Moro refleks?
Veza je u tome što čvršće povijanje bebe u ćebence, veću pelenu ili plahtu pomažu da se trzaji kontrolišu, a beba se oseća sigurno.
Kada vam u pordilištu donesu bebu na podoj ili druženje, donose je umotanu kao malu kiflicu. Takav način umotavanja bebe podseća novorođenče na dobro poznatu sredinu iz maminog stomaka. Osećaju se zaštićeno i ušuškano a to znači i manje trzanja i nevoljnih uođenih pokreta. Takođe, kada ovako ušuškanu bebu stavite u krevetić da spava, nagli pokreti u snu su sprečeni i bebin san se retko remeti.
Povijanje takođe može da pomogne kad god je potrebno bebu umiriti. Ovakvo zamotavanje bebe možete da praktikujete sve do drugog meseca bebinog života, ali najbolje samo u toku spavanja. Bebama su ipak potrebne slobodne rukice i nogice da bi se razvijali na pravi način, vežbali motoriku i ovladali svojim pokretima.
Kada nestaje ovaj refleks?
Moro refleks se polako gubi nestaje između 3. i 6. meseca života mališana.
Najčešće već oko 3-4 meseca prestaje da bude tako intenzivan i izražen, pa se ređe i primećuje. Takođe nakon 3. meseca beba već ima neke svoje uvežbane pokrete i trudi se da vas dodirne, pruža ručice i stavlja ih u usta, pa se nevoljni pokreti slabije primete. U periodu kada beba počne da se okreće sa leđa na stomak i obrnuto, trebalo bi da je već dovoljno ovladala svojim pokretima da se Moroov refleks gotovo i ne javlja.
Ipak, ukoliko vam se čini da su refleksni pokreti i trzaji i dalje jako primetni i često prisutni i nakon 5. ili 6. meseca, obavezno to spomenite svom lekaru. Stručno lice će najbolje znati šta je u pitanju i da lji je potrebno sprovesti dalja istaživanja. Do tada, trudite se da ne skačete svaki put kada se beba trzne! Takvi pokreti su prirodni načini da razvija svoje male vijuge i neurone u telu!
Šta ako Moroov refleks izostane?
Šanse da Moroov refleks izostane su izuzetno male, ali ipak takvi slučajevi postoje.
Šta to znači i zašto se dešavaju problemi u kojima se ovaj nagon ne javlja?
U nekim situacijama, kao što su određene povrede pri porođaju ili razvojni problemi, ovaj nagon se ne pojavljuje. Najčešće su u pitanju problemi sa razvojem nerava ili kičmene moždine. U tom slučaju trzaji izostaju, ali i bilo koji pokreti (u zavisnosti od veličine problema i količine zahvaćenih nerava).
Ponekada se može desiti da samo jedan deo bebinog tela reaguje i pokazije refleks, dok drugi miruje. Tada su najčešće u pitanju problemi poput slomljnene ključne kosti, oštećenja nerva u ramenom i vratnom delu tela bebe.
Postojanje Moroovog refleksa se ustanovljava testovima još u porodilištu i ukoliko neki problem postoji, lekari i pedijatri će ga primetiti odmah. Zatim će se posvetiti daljim istraživanjama i ustanoviti šta je u pitanju, šta treba da radite i kako da se to pitanje reši. Ukoliko vi ipak kasnije primetite da beba nema trzaje, izraženi su samo na jednom delu tela ili generalno ima sporije pokrete odmah se javite lekaru.
Prenaglašen Moroov refleks
Prenaglašen ili vrlo izražen i učestali Moro refleks može biti signal da nešto nije u redu sa bebom. Zapravo, češće su u pitanju napadi odnosno pojava spazama – grčenja, bebinog tela usled nekog drugog problema nego što je to deo ovog refleksa.
Neki napadi koje bebe mogu da imaju su toliko slabo primetni i traju po svega sekund ili dva da ih ustvari pripisuju Moroovom refleksu. Ipak, oni se razlikuju po pokretima. Na primer kada je spazam u pitanju, celo telo bebe se zgrči, a glavica i leđa se izvijaju. Nakon napada beba često uznemireno plače i teško se umiruje. U izuzetno ozbiljnim situacijama, ostaje bez svesti ili ukočenog (fiksiranog pogleda). Iako su ove situacije retke, ako se slučajno dese i vi ih primetite odmah se javite najbližem lekaru da se obave istraživanja i ustanovi uzrok ovakvih pojava.
U nekim, retkim slučajevima, pojave se konvulzije odnosno napadi pri kojima se beba trza. Trzanje ovog tipa je drugačije od Moro refleksa jer su pokreti ritmični, traju par minuta i beba je fiksiranog pogleda u jednu tačku. Izuzetno je važno da se u tim momentima odmah javite lekaru i potražite pomoć što pre.
Dakle svi trzaji koji su drugačiji od pokreta opisanih u fazama morovog refleksa, su potencijalni pokazatelji da je nešto drugo u pitanju! Tada je važno da odmah potražite pomoć lekara!
Savet plus za umirivanje Moroovog refleksa
Kako kažu iskustva roditelja sa Moroovim refleksom, najbolje rešenje za spavanje jeste povijanje bebe. Međutim kada beba ne spava, trik je da kada držite bebu pre nego je spustite na podlogu, držite je što je duže moguće u tom pogutom položaju.
Dakle nagnite se da je spustite ali je još uvek držite čvrsto uz sebe. Praktično joj dozvolite da njeni refleksni pokreti urade svoju funkciju. Ona će vas uhvatiti refleksno i umiriti taj osećaj koji se javlja. Na taj način će se osetiti sigurno kada je napokon spustite.
Isto je i kada je podižete, kada ste u bučnom ili svetom okruženju.
Roditeljski zagrljaj i blizina su uvek najbolje rešenje za sve, pa tako i u ovom slučaju!