Kako se menja obim glave kod beba po mesecima

Obim glave kod beba veoma je važan i prati se od prvog dana. Saznajte zašto se meri, na šta ukazuju odstupanja i kako se menja tokom meseci.

Praćenje rasta beba jedna je od najvažnijih aktivnosti koju roditelji i pedijatri obavljaju kako bi osigurali zdrav razvoj deteta.

Rast bebe uključuje nekoliko ključnih parametara: obim glave, dužinu (visinu) i težinu. Svaki od ovih parametara pruža važne informacije o fizičkom razvoju i zdravstvenom stanju bebe.

Obim glave je jedan od osnovnih pokazatelja rasta mozga kod bebe. Tokom prve godine života, mozak raste veoma brzo, a samim tim i obim glave. Redovno merenje obima glave pomaže u praćenju ovog ključnog aspekta razvoja. Prosečan obim glave pri rođenju iznosi oko 35 cm, a u prvih nekoliko meseci života, obim glave raste za približno 1 cm mesečno. Praćenje ovih promena omogućava rano otkrivanje potencijalnih problema u razvoju mozga i lobanje.

Dužina (visina) bebe takođe je važan indikator njenog zdravlja i razvoja. U proseku, novorođenče je dugo oko 50 cm. Tokom prve godine, bebe rastu veoma brzo, dodajući u proseku oko 25 cm. Ova rapidna faza rasta je znak zdravog razvoja kostiju i mišića. Redovno merenje dužine bebe omogućava roditeljima i lekarima da prate postojanje pravilnog rasta i da uoče eventualne nepravilnosti.

Težina bebe je još jedan ključni parametar koji se pažljivo prati. Prosečna težina novorođenčeta je između 2,5 kg i 4 kg. Tokom prve godine, bebe u proseku utrostruče svoju porođajnu težinu. Težina je važan indikator nutritivnog statusa i opšteg zdravlja deteta. Bebe koje pravilno dobijaju na težini obično su zdrave i dobro uhranjene, dok nedostatak adekvatnog prirasta u težini može ukazivati na probleme u ishrani ili zdravlju

Dakle, Sasvim je očekivano da pedijatar na svakom savetovanju isprati i obim glave i utvrdi da li se on menja u skladu sa uzrastom bebe.

Zašto se meri obim glave kod beba?

U pitanju je veoma važan pokazatelj zdravstvenog stanja deteta. Na osnovu tih brojki može se videti da li glava raste ubrzano ili usporeno, a to samim tim ukazuje na postojanje eventualnih zdravstvenih problema.

Neki od problema koji se mogu naslutiti na osnovu većeg obima glave su hidrocefalus, a manji obim glave može biti pokazatelj mikrocefalije.

Hidrocefalus je zvanični naziv za proširenje komora mozga. Moždane komore su mesta gde nastaje najveći deo likvora odnosno moždane tečnosti. Usled povećane količine likvora, ove komore se proširuju, o obim glave može ukazati na to, kada je novorođenče u pitanju, jer kod beba fontanele još nisu srasle . U narodu se za hidrocefalus često kaže “vodena glava” baš zbog toga što je prisutna veća količina moždane tečnosti nego što je potrebno.
Sa druge strane mikrocefalija se u narodu naziva još i “mala glava”. Veličina lobanje i mozga manja je u odnosu na veličinu koja se očekuje za određeni uzrast. Uzroci mikrocefalje mogu biti hipoksija, infekcije, genetika, hromozomske aberacije.

Kako se meri bebin obim glave?

U ove svrhe lekari koriste metar koji nije rastegljiv, već je napravljen od čvršćeg materijala. Time se osigurava preciznije merenje.

A gde se tačno meri veličina obima glave?

Merenje obima se vrši na mestu gde je glava najšira. To bi otprilike bilo jedan prst iznad obrva, a zatim traka ide oko glave iznad ušiju i preko najšire tačke na zadnjem delu lobanje.

Dakle, prilikom svakog merenja pedijatar traku postavlja preko najširih tački na glavi i vrlo često ponavlja merenje kako bi brojke bile što tačnije.

Obim glave kod beba u trudnoći

Prilikom ultrazvučnog pregleda jedan od parametara koji se redovno proverava svakako je i obim glave, koji se skraćeno označava HC (Head Circumference). Ultrazvukom se dobija precizan podatak o veličini i proverava se da li ona raste u skladu sa odmicanjem trudnoće.

Lekari kažu da se obim bebine glave od 26. nedelje pa do 32. nedelje trudnoće povećava za oko 1mm po danu.

U periodu od 32. pa do 40. nedelje trudnoće rast se malo usporava, pa se obim glave svakodnevno povećava za oko 0,7mm.

Ukoliko brojke značajno odstupaju pa je recimo obim glave veći ili manji nego što bi trebalo, to može biti alarm za reagovanje i detaljnije preglede. Tada vas lekar može vas uputiti kod drugog ginekologa koji je specijalizovan za određene probleme kada je razvoj beba u pitanju. Očekujte da će se ponoviti ultrazvučni pregled kako bi se ponovo izvršilo merenje obima bebine glave.

U zavisnosti od situacije lekar će predložiti dalje korake koji mogu ići u pravcu dodatnih analiza i otkrivanja uroka problema, u zavisnosti od starosti trudnoće.

Obim glave kod beba na rođenju

Kada je obim glave novorođenčeta u pitanju postoji jedna zanimljiva računica po kojoj bi unapred trebalo da se zna koji je obim glave poželjan na samom rođenju. Ova računica glasi ovako:

Obim glave bi trebalo biti kao polovina celokupne dužine bebe plus još 10 cm.

Obzirom da je prosečna dužina novorođenih beba negde oko 50cm, logično je da prosečni obim glave bude oko 35cm.

Ovo merenje lekari će prvi put izvršiti već u porodilištu tokom prvih pregleda bebe. Bebina glava na rođenju ponekad nema pravilan oblik usled poteškoća koje se javljaju prilikom prolaska kroz porođajni kanal. Dakle, i težina porođaja utiče na obim glave dece u prvim danima života. Međutim to se vremenom sve vrati u normalu pa se veličina obima glave može sa preciznošću izmeriti.

Na izgled glave novorođenih beba utiču i fontanele koje se zatvaraju tek oko četrnaestog meseca. Do tada njihova funkcija je da daju mozgu dovoljno prostora za rast i razvoj. Prerano zatvaranje fontanele i mali obim glave koji je blizu donje granice, mogu biti alarm za reagovanje.

Kako se menja obim glave dece tokom vremena?

Kada se govori o razvoju beba, mora se napomenuti da se ne mogu sve ukalupiti, već da svaka ima neki svoj individualni tempo razvoja. Upravo se zbog toga ne možemo držati striktnih brojki, već nekog proseka i tolerisati manja odstupanja.

Obim glave kod dece raste kako vreme odmiče i to je sasvim očekivano i poželjno ukoliko nije preteran, odnosno ne odstupa značajno od proseka.

Najubrzaniji rast obima glave, očekuje se u prva četiri meseca. Tada se obim povećava i do 2-2,5cm svakog meseca. Nakon toga rast smiruje svoje skokove pa se obim glave povećava za oko 1cm, a pred kraj godine za svega 0,5cm u toku svakog meseca.

Postoje tabele sa merama obima glave koje pedijatri koriste, a koje ćete videti u nastavku i na osnovu njih možete zaključiti kako napreduje rast po mesecima. Primetićete da glava najbrže raste do druge godine života. To se može videti i golim okom, jer je maloj deci glava prilično velika u odnosu na telo. Nakon druge godine ulogu ubrzanog rasta preuzima telo.

Obim glave kod beba – tabela rasta

Evo koje se brojke očekuju u odnosu na uzrast beba, a pritom imajte na umu da se one razlikuju kod dečaka i devojčica.

Tabela 1: Obim glave kod devojčica prvih 12 meseci

Uzrast po mesecima	Obim glave izražen u cm
0	33,9
1	36,5
2	38,3
3	39,5
4	40,6
5	41,5
6	42,2
7	42,8
8	43,4
9	43,8
10	44,2
11	44,6
12	44,9

Tabela 2: Obim glave kod dečaka prvih 12 meseci

Uzrast po mesecima	Obim glave izražen u cm
0	34,5
1	37,3
2	39,1
3	40,5
4	41,6
5	42,6
6	43,3
7	44,0
8	44,5
9	45,0
10	45,4
11	45,8
12	46,1

Normalan obim glave kod dece

Normalan obim glave odnosno obim koji odgovara starosti bebe, najpoželjniji je ishod. Kada se merenjem dobiju prosečne brojke odnosno one koje odgovaraju starosti bebe, to znači da je sa razvojem glave sve u redu. To su upravo brojke koje se nalaze u prethodno datim tabelama, a koje pedijatri koriste kao standarde.

Mnogi roditelji nisu svesni važnosti ovog podatka tokom redovnih poseta pedijatru, ali nakon čitanja ovog teksta sigurno ćete obratiti pažnju na to što kaže lekar kada izmeri obim bebine glavice.

Manji obim glave kod beba

Rekli smo već da nikakva odstupanja od proseka nisu poželjna kada je obim glave u pitanju. Iako se manjim odstupanjima često ne pridaje značaja, kada je obim znatno manji od prosečnog onda treba reagovati.

Ovakve brojke treba proveriti jer mogu ukazivati na zastoj ili komplikacije u razvoju bebinog mozga.

Šta može biti uzrok tome? Neki od uzroka usporenog rasta mogu biti bolesti, odnosno razne infekcije, ali i genetski faktor.

U zavisnosti od rezultata pretraga, beba se upućuje na dalje analize i kod specijalista iz oblasti dečije neurologije, kako bi se otklonila ili potvrdila sumnja na postojanje mikrocefalije.

Ukoliko se otkrije ovaj problem, roditelji moraju biti spremni da se suoče sa posledicama koje variraju od blažih kliničkih slika do težih. Neke od posledica mikrocefalije su poremećaji u oblasti motorike, poteškoće u oblasti mentalnog razvoja, autistična ponašanja.

Kakav će život imati beba koja ima ovu dijagnozu teško je predvideti, zato je roditeljima potrebno dati puno podrške, dovoljno informacija i pripremiti ih za ono što sledi.

Veći obim glave kod dece

Vrlo često se kaže da od viška glava ne boli. E u ovom slučaju nije tako. Baš naprotiv.

Kada je obim glave u pitanju nikakav višak odnosno veći obim glave nije poželjan.

Ovakve brojke mogu ukazivati na hidrocefalus odnosno postojanje tečnosti oko mozga. Kod ovog stanja tečnost može stvarati pritisak u glavi i praviti problem. Još neki od uzroka većeg obima glave su tumori ili genetski faktori.

Šta god da je razlog ovakvim brojkama, budite strpljivi i posetite preporučenog specijalistu odnosno neurologa. U zavisnosti od rezultata pregleda i analiza, specijalista dalje određuje terapiju ili eventualno hirurški zahvat kojim bi se rešio problem i smanjio pritisak u glavi.

Postoji zabluda da veličina glave ima veze sa inteligencijom, odnosno da su bebe sa većom glavom inteligentnije. Istraživanja pokazuju da to apsolutno nije tačno. Zato ukoliko lekar ustanovi da je obim glave vaše bebe značajno veći od proseka, najbolje bi bilo da to proverite.

Faktori koji utiču na obim glave kod beba

Mnogi faktori mogu uticati na obim glave, uključujući genetiku, ishranu, zdravstveno stanje i druge relevantne faktore. Razumevanje ovih faktora može pomoći roditeljima i zdravstvenim radnicima da bolje prate rast i razvoj deteta.

Genetika igra ključnu ulogu u određivanju obima glave kod beba. Nasleđeni geni od roditelja mogu značajno uticati na veličinu glave, kao i na oblik i strukturu lobanje. Ako su roditelji imali veće ili manje glave kao bebe, verovatno je da će i njihova deca imati slične karakteristike. Genetske predispozicije mogu takođe uticati na brzinu rasta i razvoj mozga, što se direktno odražava na obim glave.

Zdravstveno stanje može značajno uticati na rast obima glave. Hronične bolesti, infekcije, i druga zdravstvena stanja mogu usporiti rast i razvoj. Na primer, neuhranjenost ili nedostatak određenih hranljivih materija može dovesti do usporenog rasta obima glave. Takođe, medicinska stanja kao što su hidrocefalus ili mikrocefalija mogu direktno uticati na veličinu i rast glave, i zahtevaju poseban medicinski nadzor i tretman.

Kada se zabrinuti zbog obima glave kod bebe?

Postoje određeni indikatori i situacije kada roditelji treba da se obrate pedijatru ili specijalisti za dalju evaluaciju. Evo nekoliko specifičnih znakova koji mogu ukazivati na potrebu za medicinskom pomoći:

Neuobičajeno brz rast obima glave

Indikator: Ako obim glave raste mnogo brže nego što je to uobičajeno, to može ukazivati na stanje kao što je hidrocefalus, gde dolazi do nagomilavanja tečnosti u mozgu.
Primer: Beba čiji obim glave raste za više od 2 cm mesečno tokom prvih meseci života treba da bude pregledana od strane pedijatra.

Spor rast ili smanjenje obima glave

Indikator: Ako obim glave raste vrlo sporo ili se čak smanjuje, to može biti znak mikrocefalije ili drugih razvojnih problema.
Primer: Beba čiji obim glave ne raste ili se smanjuje tokom nekoliko meseci treba odmah da bude pregledana.

Nenormalni oblik glave

Indikator: Ako glava bebe ima neuobičajen oblik, kao što je izdužena, spljoštena ili asimetrična, to može ukazivati na kranijalne deformacije kao što su plagiocefalija ili kraniosinostoza.
Primer: Beba sa asimetričnim oblikom glave koji se ne ispravlja tokom vremena treba da bude pregledana od strane specijaliste.

Usporen psihomotorni razvoj

Indikator: Ako uz neuobičajeni obim glave primećujete i kašnjenje u razvojnim prekretnicama (kao što su sedenje, puzanje, hodanje, govor), to može biti znak problema u razvoju mozga.
Primer: Beba koja sa 9 meseci još ne može samostalno da sedi, uz prisustvo neuobičajenog obima glave, treba da bude dodatno pregledana.

Promene u ponašanju

Indikator: Nagla promena u ponašanju bebe, kao što su preterana iritabilnost, letargija ili povraćanje, može biti znak povećanog intrakranijalnog pritiska.
Primer: Beba koja iznenada postaje izrazito nervozna i povraća, uz nagli porast obima glave, treba odmah da bude pregledana.

Porodična anamneza

Indikator: Ako postoji porodična anamneza neuroloških problema ili genetskih poremećaja koji utiču na rast i razvoj, obratite posebnu pažnju na obim glave vaše bebe.
Primer: Ako u porodici postoji istorija hidrocefalusa ili mikrocefalije, redovno konsultujte pedijatra o rastu i razvoju glave bebe.

Zaključak

Šta bi mogao biti zaključak na ovu temu? Recimo da biti prosečan ponekad i nije tako loše. Upravo je tako kada je tema obima glave u pitanju.

Najbolji i najpoželjniji ishod svega je da dete ima obim glave koji odgovara njenom uzrastu i da se razvija u skladu sa svojim individualnim tempom rasta i razvoja.

Roditeljima savetujemo da redovno odlaze na savetodavne preglede kod pedijatra. Jedino redovnim praćenjem i pravovremenim reagovanjem možete mnogo toga sprečiti kada je zdravlje u pitanju.

Izvori:

https://www.rossbridgepeds.com/blog/what-is-the-importance-of-head-circumference-in-a-well-child-exam

https://www.stanfordchildrens.org/en/topic/default?id=newborn-measurements-90-P02673#

https://www.babycenter.com/baby/baby-development/baby-head-circumference_40009394

https://parenting.firstcry.com/articles/baby-head-circumference/

https://www.healthline.com/health/macrocephaly

https://www.fatherly.com/health-science/baby-head-size-intelligence-brain

https://www.aihw.gov.au/getmedia/5da3aa2f-2d03-41bc-960d-58abb87b4f0f/brief_3_per-77.pdf

https://www.sciencedirect.com/topics/nursing-and-health-professions/head-circumference