zacenjivanje kod dece

Zacenjivanje kod dece i šta raditi kad se desi!

Zacenjivanje kod dece, ali i novorođenčadi ne izgleda nimalno naivno! Zašto se javlja i šta tada da radite – pročitajte u ovom tekstu!

Da li ste znali da se zacenjivanje može javiti i kod beba mlađih od 6 meseci pa sve do dece od 5 godina?

To znači da je ova pojava poprilično česta i vrlo neprijatna i za roditelje i za samo dete. Najčešće nije opasna, ali ipak treba biti spreman i znati kada je vreme da se poseti lekar! Zato smo istražili sve na temu zacenjivanja kod dece i beba.

Prepoznajte zacenjivanje kod dece

 

Možda ste nekada primetili da vaša beba ili dete kada plaču, blago promene boju, ostaju bez daha i sve to zajedno izgleda veoma traumatično – to je zacenjivanje.

Stručno rečeno zacenjivanje je respiratorna afektivna kriza koja se javlja usled prevelikog emotivnog nadražaja. To znači da ukoliko se dete nađe u nekoj situaciji koja je za njega stresna, na primer povreda i jak bol, ili bes i ljutnja, uz plač dete na momente prestaje da diše.

 

zacenjivanje kod beba

 

Usled kratkotrajnog zadržavanja daha, dete može da se onesvesti, promeni boju u licu i sve to izgleda zastrašujuće. Roditelji to doživljavaju mnogo gore nego samo dete. Deca se obično nakon toga ponašaju sasvim normalno, kao da se ništa nije dogodilo.

Najlakše ćete prepoznati zacenjivanje po:

  •  neutešnom plaču koji se odjednom prekida,
  • dete u tim sekundama ne diše i dobija ili beličastu ili plavkastu boju usana i lica,
  • ne reaguje pogledom, i opusti se telo.

Strašno zvuči, još strašnije izgleda, ali znajte da dete toga obično nije svesno, neće umreti, i brzo se sve vrati u normalno stanje.

Napad zacenjivanja obično traje svega nekoliko sekundi, ali ostaje trajno urezan u roditeljsko sećanje.

Obično nije životno ugrožavajući, ali trebate znati kako da reagujete pre, za vreme i nakon samog zacenjivanja, a o tome vam pišemo u daljem tekstu!

Kada se zacenjivanje može javiti prvi put?

 

Spomenusmo da se zacenjivanje obično javlja prvi put oko 6. meseca života bebe, ali može se desiti malo ranije od 4. meseca. Najčešće se dešava između pola godine detetovog života i nekih 18. meseci, ali može se dešavati sve do 6. godine starosti. Karakteristično je da se javlja i kod dečaka i kod devojčica jednako.

Neki stručnjaci kažu da se i do 80% slučajeva zacenjivanja javlja kod dece čiji su roditelji takođe iskusili ovu pojavu kao mali.

Najveća začkoljica je u tome što se zacenjivanje javlja nasumično, bez nekog reda ili šablona. Dakle, može se javiti samo jednom u toku celog života, ili se može javljati često, pri svakom jačem plakanju deteta. Zato kada se javi prvi put, odnosno ako se javi, nije na odmet posetiti lekara i poslušati stručne savete.

Šta raditi kada se beba zaceni od plakanja?

 

Da bi ste znali šta treba da radite ukoliko se beba ili dete zacene od plakanja, prvo morate da znate koje vrste zacenjivanja postoje:

Plavi ili cijanotični napad

 

Smatra se da se plavi napad dešava kao odgovor na bes, ljutnju, nedostatak kontrole nad situacijom u kojoj se dete našlo.

U našem narodu se često kaže da je dete razmaženo i drami, jer ne može da istera po svome, ali zapravo je dete samo još u procesu učenja o emocijama i njihovom ispoljavanju. Pogotovo kada su u pitanju bebe ili novorođenčad, jer oni nisu i ne znaju šta znači biti razmažen ili manipulativan.

Plavi ili cijanotični napad izgleda ovako u etapama:

  • dete snažno plače,
  • frustrirano izdiše odnosno hiperventilira
  • prestaje da diše
  • plače bez zvuka
  • postaje plavo – pomodri
  • dete pada u nesvest (može i ne mora da se desi)

Ukoliko se desi da ovaj napad traje duže od 10 sekundi, mogu se javiti trzaji i grčenje mišića kod deteta, što podseća na epileptični napad. Dete tek nakon padanja u nesvest opušta telo i počinje da diše normalno i ujednačeno, nakon čega se vraća normalno funkcionisanje kao i ponašanje, boja lica se vraća u normalu, deca se ponašaju kao da se ništa nije dogodilo. Za roditelje se to ne može reći.

Ako dete ne padne u nesvest u toku napada zacenjivanja, potrebno je nečim ga prenuti iz tog stanja, odnosno pokušati neku vrstu distrakcije – odvraćanja pažnje.

Beli ili bledi napad

 

Belo ili bledo zacenjivanje kod dece ili beba obično je povezano sa strahom i jačim bolom, pogotovo ako je povreda i pojava bola u predelu glave.

Ako bi dete palo i povredilo glavu (ponekad i druge delove tela) dolazi do preteranog nadražaja i odgovora tela u vidu zacenjivanja.

Beli napad izgleda ovako u etapama:

  • Udarac, bol
  • dete počinje da plače,
  •  pada u nesvest,
  • usporavaju se otkucaji srca,
  • bledi u licu
  • preznojava se

Napad prolazi za oko 10-ak, sekundi a u pola minuta do minut dete u potpunosti dolazi sebi.

Iako izgleda veoma strašno, roditelji moraju da znaju da nije ništa opasno i da se trude da preduprede napad, odnosno spreče ga u samom nastanku distrakcijom. Naravno, reagujte u skladu sa povredom deteta, i obavezno posetite lekara ukoliko je dete povredilo glavu.

Šta da radim ako se dete zaceni?

 

Sada kada znate koje vrste zacenjivanja se mogu dogoditi, vreme je da znate šta treba da uradite i kako da se ponašate!

Vrlo važan i prvi savet koji prenosimo je da reagujete smireno, koliko je moguće i da nakon samog napada ne vičete na dete. Roditelji često iz straha od doživljene situacije počnu da viču i grde svoje dete. Dete to ne radi voljno, jer je zacenjivanje prikaz nedovoljno razvijenog emotivnog odgovora deteta, odnosno ne ume da kanališe svoju emociju.

Konkretne stvari koje možete da uradite su sledeće:

  • Pokušajte da zaokupite detetovu pažnju nečim drugim što će ga smiriti. Na primer kada je dete malo, pogotovo kod beba, pomaže jednostavno blago duvanje u lice. Pored toga mogu vam pomoći neki zvuci – zvonce, muzika, umirujuća pesmica.
  • Ukoliko je napad već počeo stavite detetu vlažnu krpu ili maramicu na čelo i sačekajte da napad prođe.
  • Postarajte se da, kada primetite da će doći do napada, osigurate da ne padne na tvrdu podlogu ili predmete. Najveći problem koji može da se desi usled zacenjivanja jesu toku napada dete padne i povredi se. Ako se povreda desi pre samog napada. U tim slučajevima obavezno se javite doktoru odmah i poslušajte savete koje vam da.
  • Ako primetite da se sprema zacenjivanje, obavezno proverite da dete nema nešto u ustima da bi sprečili zagrcnjivanje ili gušenje.

Ono što nikako NE treba da radite u slučaju zacenjivanja kod dece je ovo:

  • Ne polivajte dete vodom. Nećete postići ništa osim pogoršavanja situacije i eventualno dovesti do toga da dete aspiriria odnosno udahne vodu u toku plakanja. Bolje se poslužite hladnim oblogom ili eventualno blagim orošavanjem detetovog vrata (pređete preko kože svojom mokrom rukom).
  • Ne započinjite reanimaciju, dete će se samo povratiti, samo se postarajte da bude polegnuto ili u vašim rukama tako da su mu slobodni disajni putevi.
  • Nemojte stvarati distrakciju hranom ili nečim sličnim, to samo može pogoršati situaciju i prouzrokovati povraćanje ili zagrcnjivanje.
  • Nemojte drmusati dete, to nema nikakvog efekta osim što ćete ga još više uznemiriti.

Najvažnije je da znate da će se napad završiti brzo, dete će se vratiti normalnom ponašanju i sve će biti u redu. Ukoliko ste previše uplašeni ili primetite da je dete i dalje rasejano, ili dezorijentisano, odmah se javite lekaru.

Šta raditi nakon zacenjivanja?

 

Kada strašna i stresna serija prođe i dete se pribere, važno je da se i vi priberete (koliko je to moguće).

Zašto je to važno?

Prvo, dete upravo od vas uči kako da kontroliše i izražava svoje emocije, zato se potrudite da to prenesete na pravi način.Strah je često pokretač negativnih reakcija pa se može desiti da počnete da vičete ili plačete, to nije dobar primer detetu, i samo može doprineti njihovoj uznemirenosti.Takođe deca osete vaš strah i uznemirenost pa je reflektuju, pogotovo manja deca i bebe, zato bi bilo dobro da uspete da se smirite i pomognete njima da se smire.

Pokažite da razumete da je detetu teško. Tako ćete ponovo uspostaviti kontakt i bliskost sa detetom i ono će shvatiti da nije samo.

Potrudite se da razumete da je to razvojna faza koja će proći i da je vi ne možete sprečiti ili zaustaviti. Možete da se potrudite da je olakšate i ublažite i podstaknete emotivni razvoj kod deteta.

Najbolje je da razgovarate sa detetom ukoliko je dovoljno zrelo i veliko da razume i prati tok priče. Ako je malo ili beba, pokažite mu uz zagrljaj i nežne reči da je voljeno i sigurno.

Nemojte kažnjavati ili nagrađivati dete nakon zacenjivanja, to samo šalje pogrešne signale i zbunjuje dete.

Ako se zacenjivanje dogodilo usled izliva besa, jer dete nešto nije dobilo ili postiglo što je želelo, nemojte mu to dozvoliti (dati) ni nakon napada.

Najvažnije je da znate da je i za samo dete zacenjivanje neprijatno iskustvo i da je i ono uplašeno i preplavljeno osećanjima koja ne može da kontroliše. Zato je najbolji taj smireni pristup koji će umirujuće delovati i na dete.

Dodatni savet šta da radite ako se dete zaceni

 

Maleni plus savet je da pokušate da predosetite napad, ako već znate da je vaše dete sklono zacenjivanju. Tada i pre samog događaja možete da promenite tok dešavanja i sprečite napad. Vaš trik može da bude pesma koju vaše dete voli – čim primetite znake da će doći do zacenjivanja vi priđite detetu i počnite da pevate tu pesmu ili melodiju. Kažu da to pomaže u većini slučajeva i spreči nemili događaj.

Da li postoje posledice od zacenjivanja?

 

Oni koji su iskusili ovu pojavu kod svoje dece, ali i oni koji su za nju čuli, obično se plaše hoće li se pojaviti i ispoljiti neke posledice. Samo zacenjivanje je toliko stresan događaj da roditelji često pomisle da dete ima epileptični napad ili fras, konvulzije, slične opasne napade.

 

respiratorna afektivna kriza

 

Kada znate da je zacenjivanje afektivna respiratorna kriza i da dete ostaje na neko kratko vreme bez vazduha logično je da ćete se zabrinuti da li mogu da se dese oštećenja na mozgu. Nije zabeleženo i nije do sada opisano da su, kod dece sklone zacenjivanju, ostale posledice na mozgu ili poremećaji u normalnom toku razvoja.

Dete u toku napada pada u nesvest, jer mozak nema zalihe odnosno rezerve kiseonika koje može da iskoristi u toku nedostatka. Zato gasi telo na neko vreme da bi obezbedilo potreban kiseonik, i to traje vrlo kratko jer je nedostatak mali, i do sada nisu zabeležene posledice.

Iako je teško sprečiti prirodnu reakciju i strah i zabrinutost, znajte  deca ne bi trebala da osete bilo kakve posledice nakon zacenjivanja.

Da li postoji povezanost između zacenjivanja i frasa?

 

Konkretno, smatra se da povezanost između zacenjivanja i frasa ne postoji, međutim mogu da se dogode jedno za drugim, zato nastavite da čitate i saznajte zašto.

Prvo ćemo napisati reč dve o frasu:

Fras je napad koji se dešava onda kada deca imaju temperaturu, obično višu od 38,5. Još se naziva i febrilne konvulzije, i manifestuje se padanjem u nesvest i trzajima ruku i nogu, zapravo većine mišića u telu deteta. Može se javiti modrenje usana, fiksiranje pogleda u stranu, nekontrolisano mokrenje, krkljanje i izbacivanje pljuvačke. Može se dogoditi i da dođe do prekida disanja, a kod malih beba i novorođenčadi i mlitavost tela i udova. Izuzetno neprijatna i strašna pojava zbog koje roditelji strahuju od najgoreg.

Važno je da znate da napadi traju par minuta, da treba da položite dete na stranu i da pozovete lekara. Ne vodite dete doktoru dok ima napad jer se može samo zakomplikovati situacija. Ne polivajte dete vodom i ne otvarajte mu usta na silu. Obavezno pozovite lekara i poslušajte savet. Obavite detaljne preglede čim je pre moguće, ali to će vas već uputiti stručno lice!

Iz gore opisanog možete primetiti neku sličnost između zacenjivanja i frasa, ali i bitnu razliku:

Fras nastupa kada dete ima temperaturu, a zacenjivanje usled emotivnih nadražaja.

Ono što je posebno zamršeno je da se može dogoditi da dete počne da plače i ima jači emotivni nadražaj dok već ima temperaturu. Tada se može desiti zacenjivanje, dodatni skok temperature i fras. U svakom slučaju, šta god da se desi, i kakav god scenario da se odigra, polegnite dete, umirujte ga i zovite doktora, on će imati najbolji savet!

Kada se javiti lekaru zbog zacenjivanja?

 

Verujemo da će svaki roditelj koji prvi put doživi zacenjivanje svog deteta odmah pohitati kod lekara što je prirodna stvar. To je možda i najbolji način da umirite sebe, a zatim i dete. Ipak postoje i neki posebni momenti kada bi trebali da posetite lekara zbog zacenjivanja, a evo koji su to:

  • Kada se dogodi prvi napad. Što zbog pregleda, što zbog smirivanja čitave porodice.
  • kada se napad desi kod novorođenčadi mlađih od 6 meseci
  • kada se napad dešava u toku menjanja pelena ili hranjenja
  • kada se vrsta napada promeni (sa plavog na beli ili obrnuto. Ako je dete sklono zacenjivanju, najverovatnije će se pojaviti obe vrste ali treba proveriti sve promene sa lekarom)
  • Kada napadi traju duže od 1 minuta sa grčenjem i opuštanjem mišića

Ovo su neke situacije u kojima bi obavezno trebalo posetiti lekara odmah nakon napada, kada se stanje stabilizuje.

Dodani razlog posete lekaru treba da bude i edukacija roditelja da bi naučili kako da se ponašaju kada se zacenjivanje javi. Adekvatna reakcija roditelja može ublažiti i smanjiti pojavu napada, zato zatražite pomoć i poslušajte savete.

Šta ako su napadi zacenjivanja česti, svakodnevni?

 

U slučaju da se napadi često ponavljaju, morate posetiti lekara i uraditi kompletnu krvnu sliku deteta.

Zašto je ovo važno?

Neki stručnjaci su doveli malokrvnost odnosno anemiju u blisku povezanost sa zacenjivanjem Anemija znači da postoji manjak gvožđa u krvi. Gvožđe je važno za pravilnu razmenu gasova u krvi ali i mozgu, i često taj manjak može da doprinese napadima i zacenjivanju. Postoje slučajevi gde se zacenjivanje i napadi smanjuju ili nestaju kada se kod deteta uravnoteži nivo gvožđa u krvi.

Ukoliko je krvna slika u redu, dete nije anemično, ne postoje medicinski uzroci pojave zacenjivanja a ono se i dalje dešava svakodnevno, verovatno je dete naučilo samo da izaziva napade. Koliko god ovo zvučalo bezveze, deca primećuju vašu reakciju i koriste je. Ako vi svaki put nakon zacenjivanja deteta dozvolite ono zbog čega je bilo uznemireno, obaspete ga preteranom pažnjom, ono će brzo naučiti to da koristi. Zato se suzdržite i promenite taj pristup. Budite smireni i imajte razumevanja za njegove potrebe, ali ipak zadržite čvrst stav i ne popuštajte. Vremenom će se napadi prorediti kada dete shvati da ta taktika više ne pali.

Uporedo radite sa detetom svakodnevno i razgovarajte o osećanjima i emocijama i naučite ga kako da ih kontroliše na pravi način. Zacenjivanje će se smanjivati i do 5 ili 6 godine potpuno nestati kada detetov emocionalni razvoj sazri.

Ne postoji strašnija i užasnija stvar nego kada primetite da vaše dete ne diše, makar i par sekundi. Ne postoji gori osećaj na svetu nego kada pomislite da je vaše dete ozbiljno bolesno ili životno ugroženo, a zacenjivanje izgleda upravo tako. Zato je važno da se edukujete o toj pojavi i naučite šta da radite i kao da je prepoznate. Nadamo se da je ovaj tekst u tome bar malo pomogao, ali obavezno potražite i savete stručnih lica ! Naoružajte se strpljenjem i upornošću i pomozite vašem detetu da ovaj period lakše prebrodi.

Izvori:

https://adc.bmj.com/content/archdischild/32/164/328.full.pdf

https://emedicine.medscape.com/article/800032-overview

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6696822/